Републички центар за истраживање рата и ратних злочина пружио је логистичку подршку за снимање филма „Жута кућа“, који је говори о страдању српског народа на Косову и Метохији и јавности ће бити приказан почетком наредне године, рекла је аутор филма Слађана Зарић.
Ово је један у низу филмова које радим уз логистичку подршку Центра за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске. Иза наше сарадње стоји и филм Коридор 92, Страдање Срба у Подрињу злочин без казне– рекла је Зарићева за РТРС.
Он је изразила наду да ће ова сарадња на овим круцијалним пројектима српског народа бити настављена. Осим са институцијама, сарађивала је и са глумцима из Републике Српске, а Златан Видовић играо је главну улогу у филму “Жута кућа”.
– Одлучила сам се за њега због чињенице да су, нажалост, ову причу осјетили и Срби с оне стране Дрине – напоменула је Зарићева.
Он истиче да филм “Жута кућа” представља њен допринос колективном сјећању Срба и чувању од заборава палих жртава.
Рад на документарно-играном филму “Жута кућа” из серијала “Досије Косово”, који улази у своје финале, представља екранизацију извјештаја извјестиоца Дика Мартија о трговини органима и злочину почињеном 1999. године над Србима.
Зарићева је подсјетила да све те приче започињу око 10. јуна 1999. када су све српске безбједносне снаге напустиле територију Косова и Метохије и када почиње убијање, киднаповање и нестанак великог броја Срба.
– У том периоду, од 14. јуна 1999. па до половине јуна 2000. нестало око 1.200 људи, међу којима 717 Срба. За 350 особа се и дан-данас трага. Фрапантно је што су одређене операције над припадницима српске националности обављане неколико мјесеци касније, односно у прољеће 2000. године – навела је Зарићева и додала да је Кфор у том периоду имао апсолутну ингеренцију.
Зарићева је навела да, према подацима Комисије за нестала лица, ту су и избјеглице из Хрватске, које су свој нови живот покушале да нађу на Косову и Метохији.
– Морам да напоменем да ту нису само припадници српске националности. Оно што је мени било фрапантно, у тим свједочењима се помињу и проститутке са територије Молдавије, Украјине и Русије, које су биле на територији Косова и Метохије и које су, нажалост, пребачене у Албанију – навела је Зарићева.
Она је навела да своје приче заснива на Мартијевом извјештају, према којем је “Жута кућа” била једна од транзитних локација, гдје су вршена разна испитивања над људима, а да се само вађење органа радило на другој локацији – једном мјесту крај аеродрома у Тирани, Фушекрује и гдје су људи, непосредно прије вађења, убијани.
Она је оцијенила да, када је ријеч о филму “Жута кућа”, предстоји други дио снимања и проналажење саговорника из Кфора.
– Видјећемо ко ће од припадника Кфора бити искрен да прича о дешавањима након јуна 1999. Надам се да ћу у наредном периоду успјети да завршим интервјуе са, што припадницима Кфора, што љекара, припадницима настрадалих и страним новинарима – рекла је Зарићева и најавила да ће филм почетком сљедеће године бити приказан на првом програму Радио-телевизије Србије.
