Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, рекао је данас директор овог музеја Дејан Ристић.

Ристић је рекао да је списак српске дјеце настао у другој половини 1942. године у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности.

Он је навео да тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

– Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет – рекао је Ристић.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године и то је прворазредни историјски извор за кога се сматрало да је уништен још током Другог свјетског рата.

Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до списка, наводећи само да је био ван националне територије, али да су успјели да дођу до њега уз велику подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донет је на националну територију.

Музеј жртава геноцида представио је данас јавности и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић, велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини – у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.