БАЊАЛУКА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић.

Представљајући резултате овог пројекта, Којић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да су у базу података Центра унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или посљедица репресије и рата.

Којић је рекао да се за 629 лица раде додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могли сврстати у категорију жртве рата.

Он је рекао да ово нису коначни, већ утврђени подаци до којих је до сада дошао Центар, истичући да је ово по први пут да је једна званична институција власти у БиХ пописала жртве.

Којић појашњава да база података Центра обухвата пет цјелина – документи, жртве, извршиоци, дјела и свједоци.

Посматрано по годинама, каже Којић, највећи број лица српске националности страдао је током 1992. године – 12.981.

Он је навео да је 1991. године страдало 664 лица српске националности, 1993. године – 4.496, 1994. године – 3.749, а 1995. године – 5.975 лица.

Ако се упореде подаци Центра са подацима Истраживачко-документационог центра из Сарајева, који је пописао 24.953 страдалих Срба, каже Којић, видљиво је да је сарајевски Центар умањио број српских жртава за 17,5 одсто, а Хашки трибунал за више од 21 одсто.

Којић је подсјетио да је рад на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година почео у јулу 2013. године, те да је закључно са 31. октобром ове године у базу поадтака Центра унесено 83.118 докумената.