Потврђена оптужница против хрватских пилота за злочине у акцији „Олуја“

Посебно одјељење за ратне злочине Вишег суда у Београду данас је потврдило прву оптужницу коју је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра Хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно-полициској акцији „Олуја“, договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

Испитујући оптужницу Тужилаштва за ратне злочине, кривично ванпретресно вијеће је стало на становиште да докази и подаци прикупљени у досадашњем току поступка пружају довољан основ за извођење закључка о постојању оправдане сумње да су окривљени предузели радње из чињеничног описа кривичног дјела које им се оптужницом ставља на терет, односно да су испуњени неопходни материјални услови за оптужење у конкретном случају, наводи се у саопштењу суда.

Против овог рјешења оптужени и њихови браниоци могу изјавити жалбу Апелационом суду у Београду, у року од од три дана.

У оптужници у коју је Тањуг имао увид пише да је „Олуја“ подразумијевала напад на јужни и сјеверни дио Републике Српске Крајина са циљем да се у кратком року Војска РКС порази и преузме контрола над тим дијелом РСК.

Предсједавајући састанка на коме је одлука донесена, покојни хрватски предсједник и врховни командант Фрањо Туђман, пренио је да за ту одлуку постоји подршка Њемачке, НАТО и Сједињених Америчких Држава, као и подршка да, како је рекао „нанесемо такве ударце да Срби практично нестану“.

Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живјело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.

Туђман је тада, наводи се, рекао да Србима треба тобоже јемчити грађанска права и јавно их позвати да се не исељавају, али истовремено им, преко радија и телевизије, односно путем летака, саопштавати којим се путним правцима становништво креће, односно напушта Хрватску.

Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели поменуту брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за посљедицу имало смртно страдање и рањавање више цивила српске националности и панично бјежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живјели и више се не враћају, што је довело и до промјене етничког састава Хрватске, преноси Тањуг.

Оптужница је подигнута против Владимира Микца (67) из Птуја, Зденка Радуља (69) из Осијека, Жељка Јеленића (69) из Пуле и Данијела Боровића (64) из Вараждина, припадника хрватског ратног ваздухопловства због оправдане сумње да су извршили кривично дјело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе „Плесо“, Загреб, за авионске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бјежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије сусједне БиХ.

Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу, наредио Јеленићу авионски напад на избјегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избјегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Нови-Приједор извлачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион „Миг 21“ (који је претходно пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избјегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најприје прелетио избјегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском), а потом окренуо авион и у повратку, иако је видио да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намијењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избјегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона „Миг 21“ (са аеродрома „Плесо“) изврше напад по избјегличкој колони која се кретала путем Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у мјесту Сводна, општина Босански Нови.

Они су најприје прелетјели избјегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском, а потом окренула авионе и у повратку, иако су видјели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намијењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избјегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена три цивила.

У овим нападима за сада је идентификовано 13 убијених особа од којих је шесторо дјеце, као и 24 рањене особе.

Тужилаштво је истакло важност овог предмета и предложило да се оптуженима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници, у коју је Тањуг имао увид, протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или БиХ покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дјело.