Custom Linkovi

Иако документација и сведочанства о злочинима над Србима током рата у БиХ постоје одавно, а власти Републике Српске ту документацију уступају Тужилаштву БиХ, злочини против Срба се или не процесуирају, или се процесуирају делимично. Тако је и са злочинима над Србима у логору у Високом. Тек сада, након тридесет година, подигнута је оптужница.

Овако оптужницу Тужилаштва БиХ против шест особа осумњичених за ратне злочине над цивилима српске националности на подручју Високог коментарише директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, Виктор Нуждић.

Овај центар својевремено је израдио Атлас злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата, где су, између осталог описани и злочини почињени над Србима у Високом и околини тог града у централној Босни.

Подсећамо, Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против Зијада Кадрића, Хајдурина Халиловића, Асима Хамзића, Миралема Ченгића, Самира Селимовића и Амира Муртића. У 109 тачака и подтачака оптужнице, они се терете да су од маја до краја 1992. године у логору који се налазио у касарни „Ахмет Фетахагиц́“ у Високом, мучили, пљачкали, нечовечно поступали и физички и психички злостављали цивиле српске националности са подручја Високог, међу којима су биле жене, деца и особе старије животне доби.

Злочини над Србима чекају три деценије на процесуирање

Без обзира на постојање материјалних доказа и сведока, злочини у Високом један су од примера да се на процесуирање злочина над Србима чека више од три деценије како би се уопште подигла оптужница, наводи Нуждић.

„Сличан случај имали смо скоро и за страшан злочин који се догодио у фочанском селу Јошаница 19. децембра 1992. И у овом случају чекало се на оптужницу преко тридесет година. Нажалост, и дан данас највец́и број злочина над Србима није дошао ни до фазе да се подигне оптужница, а с обзиром на време које је протекло, оправдано је питање хоц́е ли ови предмети добити судски епилог“, каже он.

За такву ситуацију понајпре се може окривити Хашки трибунал, који је, како наш саговорник истиче, у потпуности занемарио злочине почињене над Србима – током свог рада досудио је тек 40,5 година затвора за њих.

„Овакву праксу, нажалост, преузело је и правосуђе БиХ, које је од укупног броја изречених казни, тек 14,5 одсто казни изрекло за злочине над Србима. Стога задатак институција Републике Српске јесте да документује ове злочине и сачува их од заборава, како би будуц́е генерације биле свесне догађаја у бившој Југославији“, каже наш саговорник.

Високо је био део система

Према Нуждићевим речима, међу оптуженима се налазе они који су обављали цивилне и војне функције у општини Високо и који су били одговорни за формирање логора, кроз који је између 1992. и 1994. прошло 578 људи (526 мушкараца, 43 жене и деветоро деце).
Међу оптуженима се налази и Хајрудин Халиловић Мрчо, који је био један од управника логора и иследник, рођени брат Сефера Халиловића, једног од команданата муслиманских снага током рата у БиХ. Такође, међу оптуженима је и Миралем Ченгић, чије се име везује за убиство двојице фрањевачких монаха у Фојници 1993. године.

Сви логори, па и логор у Високом били су, како Нуждић објашњава, део једног система.

„Ниједно место на које су људи заточени, називали га логором или местом заточења, не може да функционише и не може да постоји уколико у његов настанак и опстанак нису инфилтрирани сви нивои власти – од војних власти, полицијских структура и цивилних власти. С тим у вези, сваки од логора који је формиран за Србе, био је под патронатом тадашње бошњачке политичке елите и сасвим је јасно да су и цивилне власти града Високог и такозване Републике БиХ и те како били упознати са системом логора уопште, а самим тим и логора у Високом“, категоричан је он.

Високо није имало само логор у касарни „Ахмет Фетахагић“, већ је и друга касарна у том градићу, „Мајевица“, претворена у логор. У њима су се дешавали најстрашнији злочини, прича Нуждић – од убистава, преко изгладњавања, премлац́ивања, до сексуалног иживљавања.

Међутим, када се оптужница подигне после тридесет година, немали број директних извршилаца и наредбодаваца злочина нису више међу живима. Такође и велики број сведока такође је преминуо. Зато се поставља оправдано питање хоће ли процеса уопште и бити, као и питање хоће оптужница испоштовати принципе правде и правичности. Зато се такође поставља и питање одговорности, ко и зашто све ове године није желео да се бави питањем злочина над Србима, закључује Нуждић.

Извор: Искра