Одлука за неспокој

У Загребу је 24. 11. 2021. године, на сједници Одбора за ратне ветеране хрватског Сабора усвојен приједлог неколико проусташких организација окупљених у „Заједницу жртвословних удруга“, који предвиђа уређење војног гробља припадника оружаних снага Независне Државе Хрватске. Војно гробље у којем је сахрањено око 550 усташа и домобрана током Другог свјетског рата, из разумљивих разлога је 1945. године било порушено, а затим и потпуно запуштено.

Ова одлука је вишезначна, јер свједочи о неколико друштвених и политичких процеса који се у посљедњих неколико деценија одвијају у Републици Хрватској. Сама чињеница да се у образложењу Одлуке оружане снаге НДХ изричито називају „хрватска војска“ свједочи о томе да се у Хрватској не врше само рехабилитације појединих злочинаца из периода НДХ, већ и комплетна војна структура државе која је била један од највјернијих Хитлерових сателита. Истовремено, у истом образложењу, са израженим пијететом, истакнута је чињеница да се на поменутом војном гробљу налази и гробно мјесто Марка Дошена, предсједника државног Сабора НДХ. Да подсјетимо, Марко Дошен (1859-1944) био је хрватски политичар правашке орјентације и лични пријатељ Анте Старчевића.

Био је члан усташког покрета од самог оснивања. Један је од организатора терористичке акције, претенциозно назване „Велебитски устанак“, која је почетком септембра 1932. године изведена нападом на жандармеријску станицу у селу Брушани недалеко од Госпића. Предсједник државног Сабора НДХ био је 1942. године, а двије године касније, пред смрт добио је и чин хрватког витеза. Чињеница да једно радно тијело Хрватског Сабора са посебним пијететом истиче Марка Дошена као предсједника Сабора не говори само о рехабилитацији институција цивилне власти НДХ, већ и инсистирање на жељеним континуитетима.

Посебан цинизам ове одлуке видљив је у чињеници да се у непосредној близини војног гробља налази гробница најмање 862 српске дјеце, која су преминула у загребачким прихватилиштима након што су, током акције Диане Будисављевић, извучени из дјечијих логора смрти.

Дакле, ова Одлука као органски дио вишедеценијских процеса, поред тога што крши сам хрватски Устав, представља и крајње цинично потирање цивилизацијских вриједности антифашизма. Њоме је свакако највише погођена успомена на жртве геноцидâ, који су у НДХ спроведени над Србима, Јеврејима и Ромима, што ствара неспокој у читавом региону. С друге стране, Хрватска би реализацијом ове Одлуке 2023. године могла обиљежити предсједавање Међународном алијанском за сјећање на холокауст (International Holocaust Remembrance Alliance – IHRA), због чега ни међународна јавност нема разлога за спокој.

Аутор: Драгослав Илић, Репулбички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица