У Ледићима, у федералној општини Трново, данас је служен парастос за 24 српска цивила, међу којима је и осамнаестомјесечна беба – жртве монструозног злочина који су прије 30 година починили припадници такозване Армије БиХ.
Парастос код спомен-обиљежја служио је парох трновачки Његослав Јелисић, након чега су положени вијенци. Свештеник Јелисић рекао је да су убијени Ледићани страдали само зато што су били православни хришћани.
„Господу се молим да страдали Ледићани, када вријеме за то дође, буду проглашени новомученицима“, поручио је отац Јелисић. Вијенце су положиле породице страдалих, делегације града Источно Сарајево и општина у његовом саставу, организација проистеклих из минулог рата, Министарства за људска права и избјеглице у Савјету министара, Црвеног крста Републике Српске и Института за нестала лица БиХ. У Ледићима је прије 30 година почињен стравичан злочин над мјештанима овог села међу којима је било и дијете од годину и по.
Злочин су 3. јуна 1992. године у вечерњим часовима починили припадници такозване Армије БиХ регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу убијено је 10 чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић који је имао само 18 мјесеци, а којем су, према извјештају патолога, злочинци ломили руке и ноге. Село је опљачкано, спаљено и разорено тако да се губи скоро сваки траг српског присуства на том простору.
Окупација села, које је у међувремену претворено у својеврстан муслимански логор за Србе, трајала је до 10. јуна. Суд БиХ је ослободио првостепено Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозу по свим тачкама оптужнице која их терети за злочине почињене над српским цивилима на подручју Трнова.
У продукцији Радио-телевизије Републике Српске снимљен је документарни филм „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“ аутора Гвоздена Шарца који је заснован на свједочењима о стравичном страдању српских цивила у селу Ледићи. Према ријечима аутора, филм у документарно-играном формату, показује не само да су чињени злочини над Србима, него и да су они живјели ту и да је то њихова вијековна земља те да су због тога сада у малом броју на том простору.
Филм је добио назив по потресном свједочењу Драгана Васића који је имао 11 година у вријеме када је у злочиначком походу комшија муслимана убијено десет чланова породице Васић, цијела породица Тешановић, која је бројала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
