Custom Linkovi

За 305 цивила и војника из Скелана и околних села, убијеним у нападима муслиманских снага из Сребренице, данас је служен парастос код Централног споменика и прислужене су свијеће.

Међу 305 убијених је и 69 њих који су усмрћени на данашњи дан 1993. године.

Парастосу и обиљежавању 28 година од страдања српског становништва у бившој општини Скелани присуствовале су бројне делегације и више стотина становника средњег Подриња са обје стране Дрине.

Парастосу у Скеланима данас је претходило полагање цвијећа и прислуживање свијећа код споменика у оближњим селима Ћосићи и Калиманићи чији су становници, такође, настрадали на данашњи дан прије 28 година.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је у Скеланима, гдје је присуствовао парастосу, да за те жртве нико није одговарао и да институције Српске никада неће одустати од борбе за истину и правду.

Вишковић је поручио да правда мора бити иста за све, јер, уколико није, онда то није правда, што показују досадашње судске пресуде о суђењима за почињене ратне злочине.

– Овдје у Скелaнима је 16. јанура 1993 година животом платило 65 мјештана само зато што су Срби, а 30 их је заробљено и многи нису преживјели у сребреничким казаматима – подсјетио је Вишковић.

Он је навео да је једини излаз српском становништву да се спаси сигурне смрти био мост према Бајиној Башти који су муслиманске снаге држале под снајперском ватром.

– Многи који су успјели да се домогну моста били су убијани на мосту или у таласима ледене Дрине – истакао је Вишковић, те подсјетио да је најмлађа жртва био дјечак Александар Димитријевић, а најстарији старац од 80 година.

Према Вишковићевим ријечима, више од половине убијених били су цивили који су ту живјели и убијени су на својој очевини и дједовини.

– Муслиманске снаге су су одлучиле да униште Србе на простору Бирча и Подриња како би поставили границу на ријеци Дрини са Србијом. Наше данашње окупљање послије 28 година је доказ да у томе нису успјели – констатовао је Вишковић.

Он је нагласио да Дрина није никаква граница, јер Срби живе и са једне и са друге стране ријеке, те да је тако било и трајаће вијековима.

– Ми никада нисмо били народ који је желио нанијети подлост неком другом, ми смо само бранили своју земљу, свој народ, своју кућу и своју и породицу и има ли ишта светије од тога – нагласио је Вишковић.

Он је истакао да институције Републике Српске никада неће престати да бране, штите и развијају Српску.

Вишковић је поручио да људи чија су имена уклесана на спомен-обиљежју никада неће бити заборављени и све док постоје институције Републике Српске овдје ће се окупљати и одавати почаст тим жртвама зато што су својим животима створили и одбранили Републику Српску и оставили је данашњим покољењима да је даље јачају и бране.

– Република Српска је вјечна и слава и хвала жртвама за њихов допринос ставарању Републике Српске – поручио је Вишковић.

Предсједник Борачке организације Републике Српске (БОРС) Миломир Савчић изјавио је да данашње обиљежавање најбоље говори о карактеру рата у БиХ и неправди коју судске пресуде наносе српском народу.

– У јануара 1993. године овдје у Скеланима бранили смо своје и животе наших породица и нашу српску земљу. Данас, након 28 година, бранимо истину о тим догађајима и истину о карактеру рата на простору БиХ – поручио је Савчић.

Он је упитао да ли неко, ко овако ради и „дијели“ правду, мисли да ће то обезбиједити мирну и перспективну будућност народима БиХ.

– Поред судске неправде, посебно боли чињеница да је са друге стране ријеке Дрине наша матица Србија, која је у то вријеме била под међународним санкцијама. Била је парадоксална ситуација да овдје Срби гину, страдају жене, дјеца, цивили, а да са друге стране обале наши сународници то гледају и не могу да пруже помоћ због пријетњи међународне заједнице – додао је Савчић.

Он је подсјетио да је рука спаса пружана тек онима који пређу мост, али да су нажалост, многи остали покошени на мосту.

Према његовим ријечима, то ће остати забиљежено у нашој и свјетској историји и то се мора памтити да се поново не догоди.

– Док год постојимо морамо обиљежавати и сјећати се наших страдалих, тражити правду за настрадале Србе, јер их је велики број својим животима платио нашу слободу и то се не смије заборавити. Морамо истрајати да тражимо правду и по писаним и Божијим законима и инсистирати да судови на исти начин третирају све жртве на овим просторима – закључио је предсједник БОРС-а.

Начелник општине Сребреница Младен Грујичић напоменуо је да су у Скеланима већином страдали цивили, као и у сребреничкој општини у цјелини, гдје су од 500 српских жртава већина били цивили.

– У сребреничкој општини процентуално је страдало више Срба него Бошњака према предратном броју њених становника и овдје је почињен геноцид над Србима, јер је видљива јасна намјера муслиманске стране да Србе побију, протјерају и униште све што је српско – истакао је Грујичић.

Он је поручио да ће се вјечно памтити и обиљежавати годишњице страдања Срба из овог и других села сребреничке општине, те да се никада неће одустати од борбе за правду и истину, јер је срамота међународног и БиХ правосуђа да за злочине над Србима у овој општини још нико није одговарао.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице са неколико хиљада војника под командом Насера Орића, су у на данашњи дан 1993. године у зору упале у српска села Кушиће, Ћосиће, Калиманиће и још нека, а затим и Скелане, убијајући, пљачкајући и палећи све што је српско.

Јасна намјера је била да изврше етничко чишћење и потпуно затру трагове српског живота и постојања на овом простору, што потврђује скрнављење српских гробаља – уништавање крстова и надгробних споменика.

Тог дана убијено је чак 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима неколико дјеце и 15 жена. Рањено је 165 мјештана.

Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а њих четворо још се воде као нестали.

Цвијеће су, осим Вишковића, положили предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, помоћник министра рада и борачко инвалидске заштите Радомир Граонић, делегације Савеза логораша, Ветерана Српске, више удружења и организација проистеклих из рата из подрињских општина и општинске делегације Сребренице и Братунца, као и делегација ратних војних инвалида из Бајине Баште.