На Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу данас је обиљежен Дан одбране Сарајевско-романијске регије, један од најважнијих датума у новијој српској историји.
Обиљежавање је почело у Цркви Свете Петке служењем парастоса борцима погинулим у одбрани ове регије, након чега су положени вијенци и цвијеће на Централни крст у овом спомен-комплексу.
Обиљежавању 25 година од одбране Сарајевско-романијске регије присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, потпредсједница Народне скупштине Српске Соња Караџић Јовичевић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, предсједник Регионалог одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић, те представници општинских борачких организација ове регије.
Обиљежавању су присуствовали и предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелници општина у саставу града, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из ове регије, те делегација трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је да је носилац отпора и одбране Сарајевско-романијској регији био Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске, који је имао од 15.000 до 18.000 бораца, док је против себе имао неупоредиво јаче снаге непријатеља, али је успио одбранити ову регију, у пресудним тренуцима за стварање Српске.
Милуновић је рекао да су током рата борци овог корпуса успјели одбити 35 непријатељских офанзива, у којима је погинуло 4.210 српских јунака.
– Нажалост, један дио територије коју су они одбранили потписивањем Дејтонског споразума морали су да напусте и са собом су понијели све што су могли у том тренутку, па и своје погинуле који су сахрањени на Војничком спомен гробљу Малом Зејтинлик – рекао је Милуновић, додавши да је на овом гробљу сахрањено 969 бораца.
Он је нагласио да Република Српска води рачуна о породицама погинулих у континуитету и у складу са економским могућностима настоји да се побољшаположај свих борачких категорија.
Министар је подсјетио да је српски народ у протеклом вијеку страдао у три велика рата, да су у Првом свјетском за Србе отворени први концентрациони логори у Европи, да је у Другом свјетском рату само у Старом Броду на Дрини на стравичан начин страдало више од 6.000 српске нејачи жена и дјеце.
Према његовим ријечима, почетком 90-тих година прошлог вијека Срби су осјетили сценарио који им је већ био познат из Другог свјетског рата и нису имали никаквог избора него да се самоорганизују и бране своја огњишта, а из тога је касније израсла одбрамбена снага – Војска Републике Српске.
На српском Војничком гробљу на Сокоцу сахрањено је 968 бораца Војске Републике Српске, чији су посмртни остаци пренесени из општина које су до потписивања Дејтонског споразума биле под контролом Војске Републике Српске. У оквиру овог спомен-комплекса 2013. године изграђена је Црква Свете Петке.
У Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији служен је парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије.
Овај храм је изграђен као симбол отпора на овом простору и у његовој Спомен-цркви уклесана су имена 4.210 бораца погинулих у одбрани ове регије.
Један од најважнијих датума у новијој српској историји је 16. јуни када се одаје почаст за 4.210 бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске /ВРС/, који су животе положили за слободу и Републику Српску.
Српске снаге су у великим борбама одбиле и сломиле више од 35 непријатељских офанзива, које су јединице такозване Армије БиХ извеле према положајима Сарајевско-романијског корпуса.
Имајући у виду да је овај корпус имао 18.000 до 20.000 бораца, губици од 4.210 бораца осликавају тежину борби вођених на овом простору.
Већина бригада на том подручју је била у много неповољнијем односу када је ријеч о непријатељу. Тако су се у својеврсној депресији налазиле Илиџанска, Игманска, Илијашка, Вогошћанска, Кошевска, Рајловачка, те Прва и Друга сарајевска бригада. Оне су одолијевале током цијелог рата свим покушајима непријатеља да пресијече и исцјепка српску територију на овом простору и сачувале су своје територије до потписивања Дејтонског споразума.
Према подацима старјешина Сарајевско-романијског корпуса, посљедња непријатељска офанзива кодног назива „Текбир“, била је организована 1995. године и у њој је ангажовано 46.000 војника такозване Армије БиХ, насупрот Сарајевско-романијском корпусу који је имао око 17.500 бораца.
Српске јединице сачувале су територију у Сарајевско-романијској области, а потписивањем Дејтонског споразума Срби су морали да напусте општине Илијаш, Вогошћа, Грбавица, Илиџа, Рајловац и Хаџићи.
Извор: СРНА
