На Тјентишту ће сутра бити обиљежено 77 година од Битке на Сутјесци, док ће у уторак, 16. јуна, бити обиљежен Дан одбране Сарајевско-романијске регије у одбрамбено-отаџбинском рату, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је Битка на Сутјесци једна од великих битака, по ангажованим снагама, те је додао да је циљ Нијемаца био да се припреме за евентуално искрцавања савезника са простора Сјеверне Африке на простор Балкана.
„Због тога су ангажовали четири њемачке дивизије, три италијанске те усташко-домобранску дивизију, којој је придодат и бугарски пук, са укупно око 127.000 војника. Ангажовано је и осам артиљеријских пукова и 12 ескадрила авиона са укупно 160 авиона. Огромна сила је имала циљ да неутралише покрет отпора, Народноослободилачку војску и алтернативни порет отпора-Југословенску војску у отаџбини“, рекао је Милуновић на конрефенцији за новинаре у Бањалуци.
Милуновић, који је и предсједник Одбора, подсјетио да се битка одвијала у неравноправним условима – од 15. маја до 15. јуна 1943. године, напомињући да је наспрам њемачких јединица било око 22.000 припадника Народноослободилачке војске /НОВ/ Југославије, која је била додатно оптерећана са око 3.000 рањеника и око 1.000 тифусара.
Он је подсјетио да иако слабије наоружани, припадници НОВ Југославије успјели су 9. јуна да се ослободе из обруча и да према Зеленгори извуку Главни штаб.
„У тој борби погинула су 7.543 борца, од којих је већина сахрањена у Спомен-костурници на Тјентишту“, рекао је Милуновић.
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић рекао је да је, поштујући закључке Републичког штаба за ванредне ситуације, на обиљежавање 77 година од Битке на Сутјесци позван ограничен број лица.
„Програм почиње у 11.00 часова полагањем вијенца и цвијећа на Спомен-обиљежје на Тјентишту. Обиљежавању ће присуствовати представници институција Српске, општине Фоча и сусједних општина, представници Амбасаде Русије у БиХ, СУБНОР-а Српске и Србије те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата“, рекао је Граонић.
Говорећи о одбрани Сарајевско-романијске регије, Милуновић је рекао да је то један од најважнијих датума о новијој српској историји и истакао да је живот за слободу положило 4.210 борца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске /ВРС/.
„Није била једна битка, то је била борба током цијелог рата да се очувају вјековна српска огњишта, да се сачува част, обезбиједи нејач и да се дође до слободе на овим просторима“, рекао је он и додао да је у великим борбама одбијено и сломљено више од 35 непријатељских офанзива.
Милуновић је додао да је омјер снага на сарајевско-романијском ратишту био много повољнији за непријатеља о чему говори и податак да је на самом крају рата Први корпус такозване Армије БиХ имао 87.000 војника, а Сарајевско-романијски корпус ВРС свега 13.500.
„Поред тога, већина бригада на том подручју је била у много неповољнијем односу када је ријеч о непријатељу. Тако су се у својеврсној депресији налазиле Илиџанска, Игманска, Илијашка, Вогошћанска, Кошевска, Рајловачка, те Прва и Друга сарајевска бригада. Оне су одолијевале током цијелог рата свим покушајима непријатеља да пресијече и исцјепка српску територију на овом простору и сачувале су своје територије до потписивања Дејтонског споразума“, подсјетио је он.
Према његовим ријечима, посљедња непријатељска офанзива била је организована 1995. године кодног назива „Текбир“ у којој је ангажовано 46.000 војника такозване Армије БиХ, насупрот Сарајевско-романијском корпусу који је имао око 17.500 бораца.
„Муслиманске снаге су биле снажно потпомогнуте снажном артиљеријом, тенковским јединицама те снагама НАТО-а, међутим оствариле су успјех само на појединим дијеловима територија које су српске снаге у контраофанзиви успјеле да врате. Према извјештајима Америчке обавјештајне агенција /ЦИА/, у овој офанзиви је погинуло 200 бораца Војске Српске, а 600 их је рањено, док је према истом извору, погинуло око 1.000 војника такозване Армије БиХ и било 3.000 рањених“, рекао је он.
Милуновић је навео да, иако су српске јединице сачувале територију у Сарајевско-романијској области, потписивањем Дејтонског споразума, Срби су морали да напусте општине Илијаш, Вогошћа, Грбавица, Илиџа, Рајловац и Хаџићи.
Граонић је навео да обиљежавање овог догађаја почиње у 11.00 часова поменом на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ на Сокоцу, те полагањем цвијећа и вијенца, а у 11.45 часова у Манастиру Свети Георгије на Равној Романији биће служен парастос погинулим борцима Сарајевско-романијске регије.
Он је нагласио да ће и овај догађај бити обиљежен у складу са закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације.