Након погрома у љето и јесен 1995. године, када је са вјековних огњишта у западнокрајишким општинама протјерано 120.000 људи, у прилог тврдњи о страшним злочинима који су тада почињени говоре и бројне масовне гробнице које су припадници регуларних снага Војске Хрватске, ХВО и такозване Армије БиХ оставили за собом.

Једна од највећих ексхумирана је у Мркоњић Граду, гдје је пронађено 181 тијело, док је на  другим локацијама на подручју ове општине пронађено још 176 тијела. Такође, у насељу Шушњар, Сански Мост, ексхумирани су посмртни остаци 72 људи, док је на локалитету Камен, Гламоч, пронађено 108 тијела. На гробљу Царево Поље, општина Јајце, пронађена су тијела 90 људи…

Без обзира на чињеницу да је у овом периоду убијено је 2.214 људи, међу којима је било 753 цивила, од чега 19 дјеце, злочини који су тада почињени над Србима нису добили ваљани епилог пред правосудним институцијама на нивоу БиХ.

МУП Републике Српске је поднио низ извјештаја и кривичних пријава за почињене ратне злочине, међутим, поготово када је ријеч о наредбодавцима и извршиоцима злочина који имају хрватско држављанство, тешко је очекивати да они икада сједну на оптуженичку клупу. Међутим, и даље је необјашњиво зашто Тужилаштво БиХ још није подигло ниједну оптужницу за злочине на подручју Мркоњић Града, понављам, без обзира на то што хрватске власти, како су својевремени и поручивали, никада неће испоручити своје држављане органима БиХ. Злочин је, неспорно почињен, и то бруталан, тако да је незамисливо да за њега нико неће одговарати.

Имали смо прилике да видимо и налазе обдукција покојног патолога др Зорана Станковића, који је утврдио да су жртве пронађене у масовној гробници у Мркоњићу страдале од фактура лобање и других костију, удараца нанесеним тупим предметима или механичким оруђем, од рана насталих убодима оштрим предметима и слично.