Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица објавио је и промовисао више од 40 књига и ту није крај, а свака реченица коју објавимо има историјску тежину, па површност и брзоплетост нису прихватљиви, поготово ако се зна да је ријеч о темама које се односе на страдање и херојство српског народа у 20. вијеку с посебним акцентом на Одбрамбено-отаџбински рат.
Изјавио је то за “Глас” вршилац дужности директора тог Републичког центра Виктор Нуждић додајући да годишње, у пројекту, промовишу по четири издања, а прикупили су до сада импозантну архивску грађу.
– У бази података су стотине хиљада релевантних података, информација и докумената – рекао је Нуждић.
Историјски контекст је, подвукао је, од суштинског значаја.
– Одбрамбено-отаџбински рат не може се разумјети без разумијевања онога што се Србима дешавало у Другом свјетском рату, односно геноцида који је над Србима почињен у НДХ. Без познавања историјских процеса анализе су непотпуне и узалудне. Зато се значајан дио публикација односи и на Други свјетски рат, као што су “Геноцид над Србима у НДХ и устанак”, “Окучански попис Другог свјетског рата” и друге. Интензивно се сада бавимо Другим свјетским ратом кроз истраживање догађаја као што су злочини у Дервенти и Поткозарју – рекао је Нуждић.
Одважили су се, каже, и на дубљу анализу појава те тако књига “Од сребрног крина до златног љиљана”, историчарке Центра Милене Михаљевић и колеге Дејана Дошлића, анализира симболику и злоупотребу хришћанских симбола од стране муслимана од средњег вијека до данас.
С друге стране, многе публикације говоре о стварању Српске и рату. То су “Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату” и “Војска Републике Српске”, док друге говоре о најрањивијим категоријама – женама и дјеци.
– То су књиге “Наша исповијест – жене жртве рата”, настала у сарадњи са Удружењем жена жртава рата. Радимо и на другом дијелу ове монографије. Ту је и књига “Шта су скривиле?” о смрти 12 бањалучких беба. Бавили смо се херојством и жртвом бораца у књигама “Одсудна одбрана”, “Друга оклопна бригада”, “Борбена дејства херцеговачког корпуса”, “Ваздухопловство и ПВО у рату”, “Тридесета пјешадијска дивизија”, “Други крајишки корпус”, “Осињска бригада”, “Страдање Српчана на Возућком ратишту” и друге. Сва ова издања дио су едиције “Путевима слободе”. Радимо монографију ударног батаљона “Вукови са Вучијака” – открио је први човјек Републичког центра.
У књизи “Реконструкција злочина, деконструкција мита” су истражили догађаје у Добровољачкој улици, а у оној под називом “Намјерном силом на Републику Српску” улогу НАТО-а и такозване међународне заједнице у рату.
– Иако смо у дигиталној ери, књига никада неће бити сувишна и превазиђена.. Сарађивали смо са истраживачима из региона, Европе и свијета – рекао је Нуждић.
“Атлас злочина” је, каже, један од капиталних пројеката Центра.
– Основа је други велики пројекат Центра “Попис жртава током Одбрамбено-отаџбинског рата”. Циљ је рехуманизација, враћање идентитета жртвама, али и подсјетник на размјере злочина над Србима од 1992. до 1995. године. Доказали смо да Срби нису били припремљени за рат. У првом тому, који обухвата 1992, на више од 1.200 страница документовали смо 76 српских стратишта, микролокација, гдје је страдало четири или више лица. То иде у прилог тези да Срби нису очекивали рат. Број стратишта 1993. и 1994. је далеко мањи, што говори о улози Војске Српске у одбрани српског народа. Завршили смо три тома, а радимо на четвртом за 1995. Та година опет је страдалничка, јер смо се борили против тзв. АРБиХ, ХВО-а, регуларне хрватске војске и најмоћнијег војног савеза у историји, НАТО-а, што говори о карактеру рата – категоричан је Нуждић.
План је да током јуна седмично организују промоције издања, а промовисана је већ књига Предрага Лозе “К’о ружан сан, задњи пут погледајте град” о страдању Срба у долини Неретве, док ће 17. јуна бити промовисан “Атлас злочина за 1994”.
– Књигу “Операција Коридор 92: Свједочење хероја”, аутора Марка Аћића, представићемо крајем јуна. Материјал за књигу црпио је из архивске грађе, истраживања Центра и из свједочења у филму “Коридор 92” чувене ауторке Слађане Зарић из Србије, у чијој реализацији је Центар дао значајан допринос – рекао је Нуждић и додао да је Центар учествовао и у филмовима “Страдање Срба у Подрињу”, “Сузе анђела”, “Мучни терет наметнуте кривице”, као и у филму “Свједок”, гдје су са РТРС-ом били копродуценти.
Публикације Центра, с друге стране, нису комерцијалног карактера. Има их и на интернет сајту Центра, гдје су доступне свима које интересују ове теме.
Аутори и сарадници
Аутори издања су приоритетно запослени у Центру, али често сарађују и са институцијама и појединцима.
– Спољним ауторима стављамо на располагање сву документацију, али им пружамо и стручну подршку. Иако није захвално издвајати никога, издвојио би примјер професора Горана Латиновића, који је у коауторству са Центром објавио публикације “Заштитни пук Главног штаба ВРС” и “Студентска бригада Војске Републике Српске”. Од институционалних партнера посебно бих истакао нашу братску институцију – Музеј жртава геноцида из Београда – поручио је Виктор Нуждић.
Извор: Глас Српске
Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
