КОМШИЈЕ КАЗАЛЕ ДА ЈЕ ЕЛФЕТА ВЕСЕЛИ УБИЛА ДЈЕЧАКА СЛОБОДАНА

САРАЈЕВО, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/

Свједок Тужилаштва БиХ Слађана Црквењаш изјавила је у Суду БиХ да су комшије муслимани у више наврата казали њеном оцу да је њеног брата Слободана Стојановића убила Елфета Весели – кћерка шумара, Албанка из Власенице.
У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, Црквењаш је рекла да су њеном оцу заробљени муслимани у току рата, као и повратници послије рата, рекли да је Веселијева то урадила из освете јер јој је убијен отац.

Она је испричала да је са родитељима и братом у јулу 1992. године из безбједносних разлога отишла из Каменице у Доњу Каменицу код кума Зорана Милошевића, додајући да се пар дана касније Слободан вратио по пса који је остао код њихове куће на муслиманској територији.

„Пошто се није вратио тата је ступио у контакт са муслиманима, преговарао је с њима мегафоном с брда на брдо. Рекли су му да је жив, да је у Тузли и да не брине. Послије пар дана чули смо да је убијен. Сви су говорили да га је из освете, због смрти оца, убила Албанка из Власенице Елфета Весели“, рекла је Црквењаш.

Она је потврдила да је са мајком у јулу 1993. године присуствовала идентификацији Слободанових посмртних остатака у Ватрогасном дому у Зворнику.

„Брат је био на столу, а поред њега се налазио плави мантил. Лобања је била одвојена од тијела и на њој се налазила рупа. Тијело је било у фази распадања, али видно расјечено и унакажено“, описала је свједок која је тада била ученица осмог разреда основне школе.

Свједок Тужилаштва БиХ Изет Карић рекао је да је почетком рата био у краткој вези са Елфетом Весели о којој је само знао да је из Власенице и да је током боравка у Новом Селу у јулу 1992. године, међу много избјеглица, било дијете српске националности које је видио „само једном на путу“.

Он каже да је од Едина Османовића, припадника групе добровољаца „Дизел“ из Бијељине, чуо три верзије о дјечаковој судбини – да га је убила Елфета Весели, да га је он пустио да оде на линију и да је дијете само отишло.

Суду је објаснио да је Османовић „причао неистине о Елфети, да је неморална и да је убила дијете“.

Према његовим ријечима, Елфета Весели у том периоду није носила униформу и није била наоружана, да је помагала рањеницима и била ангажована у кухињи, а да се Един, који је био наркоман, дружио са дјечаком.

Карић је негирао да је у исказу Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ 21. октобра 2014. године навео да се прикључио Првом зворничком одреду, а касније јединици којом је командовао Сакиб Халиливић Кибе. У том исказу, Карић је, између осталог, казао да су у тој јединици биле и три жене, међу којима је била Елфета Весели.

Тужилац Мирослав Јањић прочитао је дио исказа који се односи на дјечака Слободана у којем је Карић навео да је „дјечак био изразито висок, да је јако добро баратао ножем, да је скоро мјесец дана ходао са јединицом и да је спавао поред њега“.

И свједок Тужилаштва Абдулгафар Алихоџић негирао је исказ који је дао Сипи 18. октобра 2014. године у којем се наводи да је био мобилисан у јединици којом је командовао Сакиб Халиловић, а у којој је била и Елфета Весели коју је од раније познавао, додајући да „у тој изјави има додатних ријечи које није рекао“.

На данашњем рочишту Алихоџић је казао да је био „добровољац из Власенице који је хтио да помогне свом народу на ширем подручју Каменице и да је само желио да се пребаци у Церску“. Он је рекао да се не сјећа с којом јединицом је то успио, те додао да је Халиловић „као локални мјештанин, био вођа пута, а не командант“.

„Нисам сигуран да је у Халиловићевој групи била Елфета Весели. Нисам чуо да је убила дјечака, а мислим да она то није могла урадити. Задњи пут сам је видио у Церској код школе када сам се враћао из Коњевић поља“, изјавио је Алихоџић.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену – Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице.

Према оптужници, Веселијева је на најсвирепији начин убила Стојановића, тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Суђење се наставља у понедјељак, 2. октобра.