Републички центар за истраживање рата, ратних злочина

и тражење несталих лица

У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Дрековића оптужница терети да је у својству команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата.

На рочишту одржаном 27. августа свједок Тужилаштва БиХ Давор Марковић рекао је да је током гранатирања Калиновика 3. јуна 1995. задобио повреде главе и леђа, због чега је био хитно превезен у фочанску болницу гдје је хоспитализован.

Марковић је тада навео да се добро сјећа експлозије гранате која је пала на око 300 метара од Основне школе „Љутица Богдан“ у којој је тада похађао осми разред.

Свједок је испричао да је након указане прве помоћи у Дому здравља возилом Хитне помоћи са Игором Козомаром превезен у болницу у Фочи, гдје је задржан петнаестак дана.

Марковић је рекао да је Игор остао нешто дуже, док је Млађенка Тепавчевић, која је довезена касније, остала најдуже јер су њене повреде биле много теже од њихових.

Он је посебно нагласио да му је било веома жао када је у болници од мајке сазнао за погибију другарице Станиславе Копривице.