Републички центар за истраживање рата, ратних злочина

и тражење несталих лица

У Суду БиХ за данас је заказан наставак суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године. Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници се наводи да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Дрековића оптужница терети да је у својству команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата.

На рочишту одржаном 1. октобра, свједок Тужилаштва БиХ Радивоје Мандић испричао је како је дјевојчица Станислава Копривица погинула 3. јуна 1995. године од гранате испаљене са подручја Бјелимића код Коњица.

„Било их је и из Трескавице и Љуте, а мала [Станислава] је погинула од те из Бјелимића“, рекао је Мандић и додао да је тог дана оштећена и његова кућа, која је око 200 метара удаљена од центра Калиновика, гдје је Станислава погинула.

Свједок је нагласио да је након тог гранатирања настала паника и да су људи бјежали гдје је ко имао да иде, те да је гранатирање настављено и наредних дана.

У наставку суђења прочитана је изјава свједока Миливоја Сладоје који је преминуо прошле године, у којој је наведено да је 3. јуна прва граната ударила у кров сусједне зграде Скупштине општине, гдје се он налазио, док је друга пала код хотела „Лелија“, куда су се дјеца враћала из школе кући.

„Ту је погинула Станислава, а рањена Душанка Нишић. Она је имала рану код бубрега, то сам видио кад сам пришао. Узео сам је у наручје и кренуо у Дом здравља Калиновик“, наведено је у изјави.

Сладоје је додао да је касније наишао Милан Лаловић, у чији су ауто смјестили Душанку и одвезли је у Дом здравља, гдје ју је преузео доктор Славко Ждрале и пружио јој прву помоћ.

„Како сам ја био директор школе прије рата, Пајо [домар] је претпоставио да ћу препознати дјевојчицу која је преминула у једној од соба. Тијело јој је било измасакрирано, те је нисам могао препознати“, прочитано је из изјаве.

Наставак суђења заказан је за 13.00 часова.