BANJALUKA, 10. AVGUSTA /SRNA/

Republički odbor porodica zarobljenih boraca i nestalih civila zaključio je da u kolegijum direktora Instituta za nestala lica BiH ne mogu biti izabrani Amor Mašović i Mujo Begić zato što zanemaruju srpske žrtve rata.

Predsjednik Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Nedeljko Mitrović rekao je novinarima u Banjaluci da je izričit stav Odbora da Mašović i Begić ne mogu biti imenovani na ovu funkciju, jer su svima poznate činjenice da Mašović instrumentalizuje žrtve rata, pri čemu favorizuje samo bošnjačke žrtve, dok srpske žrtve rata zanemaruje.

Mitrović je nakon sjednice Odbora napomenuo da ništa bolji odnos prema srpskim žrtvama rata nema ni bivši šef područne kancelarije Instituta za nestala lica BiH sa sjedištem u Bihaću Mujo Begić.

On je rekao da Odbor zahtijeva da se što prije završi reforma Instituta za nestala lica BiH, odnosno da se taj poces vodi paralelno sa potpisivanjem sporazuma sa Međunarodnom komisijom za nestala lica /ICMP/.

Prema njegovim riječima, stav Odbora je da se entitetima moraju vratiti nadležnosti i odgovornosti kod imenovanja članova kolegijuma direktora i Upravnog odbora Instituta za nestala lica BiH, jer je na taj način moguće ubrzati proces traženja nestalih lica u BiH.

„Radi ubrzanja procesa ekshumacija, a time i rješavanja sudbine nestalih lica, Odbor traži da se u taj proces uključe entitetska tužilaštva“, naveo je Mitrović.

Mitrović je rekao da se predstavnici ICMP-a, koji su prisustvovali sjednici Odbora, nisu saglasili sa njegovim zaključcima, te da nisu prisustvovali konferenciji za novinare uz obrazloženje da za to nemaju ovlaštenje.

On ističe da se Odbor zalaže da novoimenovani Upravni odbor Instituta za nestala lica BiH poništi konkurs za izbor u ovoj instituciji i da raspiše novi u kojem će uslov izbora biti iskustvo i poznavanje procesa traženja nestalih lica u BiH.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je novinarima da je potpuno saglasan sa zaključcima Odbora.

„Amor Mašović je u direktnom sukobu interesa u skladu sa Zakonom o nestalim licima BiH, jer je predstavnik i poslanik SDA u federalnom Parlamentu“, istakao je Kojić.

On kaže da je u procesu ubrzanja traženja nestalih lica u BiH osnovno i suštinsko pitanje reforma Instituta za nestala lica BiH.

Kada je riječ o spovođenju konkursne procedure i imenovanju članova kolegijuma direktora Instituta, Kojić je napomenuo da je Upravni odbor Instituta nelegalan, jer ima bošnjačkog predstavnika kojeg je, u suprotnosti sa Sporazumom o preuzimanju uloge suosnivača, ponovo ICMP predložio u Upravni odbor.

On je rekao da tri predstavnika u Upravnom odboru Instituta imenuje ICMP, ističući da su oni kreatori procesa traženja nestalih lica u BiH, ali da bježe od bio kakve odgovornosti.

Kojić je naglasio da predstavnici Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH ne žele dati odgovore na pitanje zašto se godinu dana ništa ne dešava u Institutu, a reforma te institucije je ključno pitanje.

On je rekao da Republika Srpska još traga za 1.650 nestalih, od čega se u tri spomen-kosturnice u Srpskoj nalaze posmrtni ostaci 650 neidentifikovanih lica, dok za 303 lica nema dovoljno krvnih uzoraka za identifikaciju.

Predstavnik privremenog Upravnog odbora Instituta za nestala lica BiH Momo Škiljević rekao je novinarima da je u toku procedura izbora članova Upravnog odbora Instituta za nestala lica BiH, jer je jedan od članova ranije podnio ostavku.

„Krenuli smo u proceduru otvaranja koverata i zakazali sjednicu za 22. avgust. Ako neko smatra da je ovo nelegalno, neka pokrene proceduru poništavanja konkursa“, istakao je Škiljević.

Predsjednik Republičkog odbora porodica zarobljenih boraca i nestalih civila Marko Grabovac rekao je da će Odbor tražiti da bude poništen ovakav način izbora Upravnog odbora i članova kolegijuma direktora u Institutu za nestala lica BiH.

Grabovac, koji je i član Savjetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH u ime Republike Srpske, naveo je da nema odgovora zašto je potrošeno sedam miliona KM za čuvanje posmrtnih ostataka nestalih u spomen-kosturnicama, dok se za ekshumacije i identifikaciju potroši dva miliona KM. /kraj/mis/ljlj/foto/fono/video