Правосуђе БиХ годинама се у довољној мјери не бави процесуирањем злочина над Србима, оцијенио је директор Републичког центра за истраживање рата Милорад Којић у Бијељини, гдје је обиљежено 30 година од страдања војника ЈНА у „Тузланској колони“.
Којић је појаснио да је евидентна политика непроцесуирања злочина над Србима, у овом случају и „Тузланске колоне“, коју су спроводила и тужилаштва за ратне злочине Србије.
– Присјетићемо се и ослобађајуће пресуде Илији Јуришићу. То су исти они људи који са Наташом Кандић ликују против Срба. Имамо и ситуацију у којој је Кантонални суд у Тузли ослободио Изета Смајића, који је пуцао на рањеног припадника ЈНА и који је само Божијом вољом преживио. Какви то људи сједе у тим правосадним институцијама, који доносе такве пресуде упркос свједоку који је преживио пуцањ у главу? – упитао је Којић.
Он је истакао да, нажалост, на нивоу БиХ постоји такво правосуђе, које се годинама не бави у довољној мјери процесуирањем злочина над Србима, осим неколико поступајућих тужилаца.
Када је ријеч о Добровољачкој улици, Којић је указао да се управо у тој ситуацији, захваљујући вољи поступајућег тужиоца и професионалном раду, успјело доћи до оптужнице, која је потврђена.
– У случају „Тузланске колоне“ предмет је распарчан и немамо процјене око тога – изјавио је Којић новинарима у Бијељини.
Он је подсјетио да је Републички центар, са Удружењем Тузлака, прије четири године направио филм који говори о страдању Срба тузланске регије.
– Из штампе је изашла и књига, која ће ове године бити промовисана. И то је начин како да не дозволимо да правосуђе учини заборављеним овај стравични злочин – поручио је Којић.
Поводом 30 година од страдања војника ЈНА у „Тузланској колони“ на градском гробљу у Пучилама код Бијељине данас је служен парастос код спомен-костурнице за страдале у „Тузланској колони“, а потом су положени вијенци и цвијеће, те послата јасна порука – то је био злочин над војницима који нису могли да се бране и то никада не смије да се заборави.
Учесници су претходно посјетили мјесто страдања војника на Брчанској малти у Тузли, одакле су се вратили на гробље у Пучиле.
Почаст страдалима данас су у Тузли и Бијељини одале породице погинулих, преживјели из колоне, представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Присутни су били и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар саобраћаја и веза Недељко Ћорић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, делегација Народне скупштине Републике Српске и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, посланик у Представичком дому парламента БиХ Сања Вулић, представник Амбасаде Србије у БиХ, као и припадници Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Муслиманске снаге 15. маја 1992. године напале су колону ЈНА у Тузли која је, на основу претходно постигнутог договора, требала да напусти тузланску касарну приликом чега су убијена 54 припадника ЈНА, 78 рањено, док су 44 припадника ЈНА заробљена од којих су петорица касније убијена, а остали злостављани и мучени.
Напад на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне „Хусинска буна“, извршен је из засједе.
Тузланску колону, у којој је било 600 војника и њихових старјешина, те 200 моторних возила напали су припадници муслиманског МУП-а, Територијалне одбране и „Зелених беретки“
