Ослобађајућа пресуда Драгану Викићу и осталима је срамна и срамотна, а да ће епилог бити овакав дало се наслутити још у току судског процеса у Сарајеву, поручује то за за „Глас“ директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Правосуђе на нивоу БиХ, подвукао је, не може више изненадити, указујући да је процес у Суду пратио и службеник Републичког центра те да су раније јавно упозоравали на начин на који се ствари одвијају и у којем правцу иду.

 – Највише ми се чини да је овдје постојала јасна спрега између Суда и Тужилаштва, односно тужиоца и Судског вијећа како да се на овај злочин, који је неспоран, на крају ипак стави тачка у виду ослобађајуће пресуде. Ово је срамно и срамотно. Ово је један од првих злочина који је дао наслутити судбину сарајевских Срба и порука да је потпуно дозвољено убијати Србе те да и данас у правосуђу, које би требало да буде независно, трају и опстају политике које спроводе Бошњаци- истакао је Којић.

Суд БиХ изрекао је јутрос првостепену пресуду којом су бивши командант Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драган Викић, тадашњи помоћник министра унутрашњих послова Јусуф Пушин, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, ослобођени оптужби за убиство припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву.

Према оптужници, заробљеници су уз Викићево знање спроведени у подрум Дома, а потом у Велики парк, гдје су их, након претходног малтретирања, оптужени Узуновић звани „Шок“ и Човчић звани „Рогатица“ с њима познатим лицима, међу којима су били Неџад Херенда и Нермин Јусић, убили пуцајући из ватреног оружја.