Нико у Републици Српској нема право да одустане док се ратни командант Петог корпуса такозване Армије БиХ Атиф Дудаковић и други не нађу у затвору због ратних злочина над Србима, изјавио је директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.
Без обзира на настојање Бошњака да се овај случај обесмисли, а Дудаковићу омогући да и даље носи `ореол хероја`, као и свесрдне подршке правосудних органа на нивоу БиХ њиховој накани, нико у Републици Српској нема право на одустане док се Дудаковић и други не нађу у затвору – рекао је Којић Срни поводом обиљежавања 27 година од злочина над Србима у западној Крајини.
Према његовим ријечима, у случају „Дудаковић“, као и у великој већини других који се воде против одговорних за злочине над Србима, ријеч је о отвореној опструкцији и одуговлачењу, уз бројна оправдања која вријеђају здрав људски разум.
Он је напоменуо да је Републички центар понудио да плати трошкове тестирања на вирус корона свима у процесу против Дудаковића, пошто је пандемија била један од разлога што му је суђење прекинуто, али то није сметало да се у другим предметима сасвим нормално одржавају рочишта.
Којић је истакао да су муслиманско-хрватске снаге извршиле етничко чишћење Срба у западној Крајини када је из 13 западнокрајишких општина са вјековних огњишта протјерано најмање 120.000 људи, а њихова имовина уништена и опљачкана.
Он сматра да су минорне казне некима од починилаца овог злочина, те да се одуговлачи процес против најодговорнијих за бруталне злочине над српским цивилима и заробљеним припадницима Војске Републике Српске /ВРС/ у љето и јесен 1995. године.
Којић каже да је, према подацима из пописа жртава Одбрамбемо-отаџбинског рата, од укупног броја страдалих, процентуално највише Срба у БиХ убијено 1992. године, а потом 1995.
Он је навео да је у овом периоду убијено 2.214 људи, међу којима 753 цивила од којих 19 дјеце и 294 жене.
– Још се трага за посмртним остацима 228 људи, међу којима је и припадник ВРС заставник Раде Рогић који је заробљен у близини Босанске Крупе 16. септембра 1995. године – рекао је Којић.
Он је подсјетио да је због бруталности злочина Хашки трибунал одбио да прикаже видео-записе 505. бужимске бригаде на којима се виде измасакрирана тијела и спаљена српска села.
Када је ријеч о масовним гробницама из овог периода, Којић је подсјетио да је у Мркоњић Граду пронађена једна од највећих гробница из које је ексхумирано 181 тијело, док су у мањим гробницама на подручју ове општине ископани посмртни остаци још 176 људи.
– На локалитету Камен, у општини Гламоч, ексхумирани су посмртни остаци 108 људи, на гробљу Царево поље у Јајцу пронађено је 90 тијела, а на Шушњару у Санском Мосту 72 – рекао је Којић.
Он је упитао надлежене није ли овај низ доказа довољан да починиоци и наредбодавци бруталних злочина буду процесуирани и да се коначно промијени устаљена матрица о жртви и злочинцу у протеклом рату.
Којић истиче да о бруталним злочинима који су у то вријеме почињени над српским цивилима и заробљеним припадницима ВРС недвосмислено свједоче и обдукциони налази жртава.
– У Мркоњић Граду су на посмртним остацима констатоване повреде као што су фрактуре костију лобање и других костију нанесене ударцима тупих предмета или тешким механичким оруђем, откинуте главе или други дијелови тијела, ране од убода оштрим механичким оруђем, ране изазване мецима из личног ватреног оружја – навео је Којић.
