И Ревидираној стратегији за рад на предметима ратних злочина истиче рок трајања, а из Републике Српске отворено указују на то да правосудни систем на нивоу БиХ од оснивања не почива ни на уставним ни на здравим основама те да је у таквом амбијенту све унапријед осуђено на пропаст.

У БиХ је, наиме, још 2008. године усвојена Стратегија за рад на предметима ратних злочина, али посао није завршен у договореном року, односно план је био да најсложенији предмети буду процесуирани у року од седам година, а сви остали пребачени на ентитетски ниво и буду завршени до 2023. године. Међутим, крајем 2015. истекао је рок од седам година, а нису били завршени сви најсложенији предмети те је Савјет министара у априлу 2017. формирао радну групу која је у мају наредне године доставила приједлог ревидиране стратегије.

Иако се чинило да ће предложени документ бити усвојен без проблема, јер је добио позитивно мишљење влада Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта, то се није догодило, јер су бошњачки политичари, прије свега из СДА, блокирали и њен помен у Савјету министара.

Ревидирана стратегија је, након двогодишње блокаде од стране Бошњака, усвојена у септембру 2020. у Савјету министара, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, а у чему је учествовала и ЕУ.

И тада су представници српских породица готово свакодневно упозоравали да се гурају под тепих случајеви у којима су жртве њихови најмилији који су страдали у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, али су полагали наду да ће и на њих бити стављена тачка до краја 2023, до када је и та ревидирана стратегија првобитно требало да вриједи.

Ипак поново је у јануару 2024. њен рок трајања продужен до краја 2025, али и посљедњи пресјеци стања, према ријечима и подацима званичника Српске, не уливају наду. Таква је, истиче вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, генерално и слика правосуђа на нивоу БиХ.

– Институције правосуђа смјештене су у објекту који је у рату служио као логор за Србе. У тим институцијама и данас раде особе које су “правду” дијелиле у ратним временима, чија ратна прошлост никада није у потпуности расвијетљена, а донедавно су у њима судили и страни тужиоци и судије. Многи високи званичници правосудних институција, укључујући бивше главне тужиоце и предсједнике судова, били су процесуирани за различита кривична дјела. У таквом амбијенту свака стратегија, па и она за процесуирање ратних злочина, унапријед је била осуђена на неуспјех – рекао је Нуждић за “Глас”.

Усвајање Ревидиране државне стратегије је, подсјећа, годинама блокирано у Савјету министара од стране бошњачких представника. Иако је Радна група усвојила нацрт још почетком 2018, документ је више пута скидан с дневног реда, до 24. септембра 2020, када је стратегија коначно формално усвојена.

– Надзорно тијело је формирано тек двије и по године касније, а када је почело са радом, рок стратегије већ се приближавао истеку. Нада да ће процес бити убрзан појавила се када је рок продужен до 2025. године. Ипак, и поред тога, обавезни мјесечни састанци Надзорног тијела, прописани стратегијом, више се не одржавају. Посљедњи је одржан у децембру 2024, а нови није заказан ни након шест мјесеци. Као представник Српске званично сам предложио да у јануару буде одржан тематски састанак на којем би били размотрени досадашњи резултати и реално сагледана могућност испуњења циљева стратегије. Остали чланови су се с тим приједлогом сагласили – каже Нуждић.

Циљ стратегије био је, додаје, јасан, а то је процесуирање свих предмета ратних злочина до краја 2025. године.

– Међутим све указује на то да тај циљ неће бити испуњен. С бројем предмета који је у раду и темпом рада њихово рјешавање није могуће ни у наредним годинама. Истовремено, све је мање свједока, жртава и чланова породица, док многи извршиоци вјероватно више неће бити доступни правди – рекао је први човјек Републичког центра.

Упозорава и да прича о наводној пренатрпаности правосуђа једноставно не стоји.

– Свједоци смо да се појединим лицима суди и по неколико пута. Примјер је Видоје Благојевић, против кога је након пресуде Хашког трибунала подигнута и трећа оптужница. Против Горана Сарића, иако је два пута правоснажно ослобођен, покренут је нови поступак. И Драгомиру Васићу је, након ослобађајуће пресуде, поново подигнута оптужница са правном квалификацијом коју ни закон не познаје. Све ово могуће је једино у правосуђу какво данас постоји у БиХ, у којем и даље дјелују појединци са спорним и никада до краја разјашњеним ратним биографијама, у којем нико не сноси одговорност за очигледне пропусте и у којем систем функционише, чини се, само када је ријеч о политички мотивисаним процесима – закључио је Нуждић.

УСТУПАЊЕ ПРЕДМЕТА

Један од састанака са представницима највиших правосудних институција у БиХ које су надлежне за процесуирање предмета ратних злочина и пружање међународне правне помоћи те главним тужиоцем Међународног резидуалног механизма за кривичне судове Сержом Брамерцом одржан је лани у септембру у Сарајеву. На састанку је разговарано о проблематици процесуирања предмета ратних злочина путем механизама регионалне сарадње, са акцентом на уступање предмета ратних злочина са недоступним лицима правосуђу држава у којима се та лица налазе.

Број предмета ратних злочина који је током 2024. остао у раду:

•192 предмета

са 2.272 позната извршиоца

•808 предмета

гдје је неодређено кривично дјело или починилац

•242 предмета

са познатим дјелом, али непознатим починиоцем

(Подаци Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих)

Извор: Глас Српске

Републички центар можете пратити на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.