Републички центар за истраживање рата, ратних злочина

и тражење несталих лица

На суђењу за злочине почињене у Калиновику, свједок Тужилаштва БиХ испричао је како је по наређењу команде дјеловала хаубица с подручја Бјелимића (општина Коњиц).

Мујо Шубара је казао да је 1995. године био командир одјељења задуженог за хаубицу 122 милиметра стационирану на подручју Бјелимића. Он је рекао да су на том подручју била и нека друга артиљеријска оружја.

Навео је да је крајњи домет хаубице уз задовољавајуће услове био око 17 километара, а да су линије српских снага биле удаљене шест до седам километара.

Шубара је казао да је командант артиљерије у Четвртом корпусу Армије Босне и Hерцеговине (АБиХ) био Един Чајић, а да је на челу Четвртог корпуса био Рамиз Дрековић. Навео је и да је у Бјелимићима било Истурено командно мјесто (ИКМ) Бјелимићке бригаде.

Свједок је објаснио да је, по правилу, хаубица дјеловала када би преко везе добили координате, које би прерачунавало рачунарско одјељење и уцртавало ватрени положај. Додао је да би након тога јављали да су спремни, те да би услиједила наредба за паљбу.

Координате су, како је навео, добијали са ИКМ-а или директно од Чајића. Рекао је да његова артиљеријска јединица није знала гдје је циљ нити га је видјела.

Шубара је казао да су водили дневник о утрошку муниције и да никада из хаубице нису дјеловали без наредбе.

Како је рекао, 1995. године су имали врло мало муниције и нису пуно дејствовали.

Он је свједочио на суђењу Рамизу Дрековићу, који је оптужен да је, као командант Четвртог корпуса АБиХ, у периоду од 21. маја до 7. јуна 1995. артиљеријским јединицама у мјесту Бјелимићи код Коњица наредио неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику. Артиљеријске јединице су, према оптужници, извеле три напада, у којима је једна 15-годишњакиња убијена, а више цивила рањено.

Свједок Шубара је рекао да нису добијали наредбе за дејствовање по Калиновику, на шта му је тужилац Миланко Кајганић предочио записник из истраге у којем је казао да су дејствовали по Калиновику. Свједок је рекао да се не сјећа да је то изјавио.

Бранилац Кадрија Колић приговорио је на законитост записника из истраге, наводећи да је свједоку постављено сугестивно питање – да ли су добијали наредбе за дејствовање по Калиновику.

На питања Одбране, свједок је казао да се не зна да је био Мјешовити артиљеријски пук Четвртог корпуса и да је његово одјељење било у саставу тог пука.

Рекао је и да му није познато каква је била веза између ИКМ-а и команде Четвртог корпуса, наводећи да сигурно није могла бити жичана.

Наставак суђења је 17. децембра.