Доња Градина – долина тишине и туге: Обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина

Јасеновачке жртве не смију бити заборављене, поручено је данас из Доње Градине гдје је обиљежен дан сјећања на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац.

Доња Градина данас је долина тишине, огромне туге према ономе шта се овдје десило, рекао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у Спомен-подручју „Доња Градина“ на обиљежавању Дана сјећања на јасеновачке жртве.

Додик је поручио да ће овдје долазити док је жив, напоменувши да је о стравичним злочинима у усташком логору Јасеновац слушао као дијете, а међу њима је и прича како су усташе у џак, гдје су стављали дјецу гурали и мачке, завезали и бацали у Саву.

– Зар је могуће да то постоји. Наравно, наставићемо да се тога сјећамо – рекао је Додик.

Он је истакао да се српски народ одваја од других јер никада није хтио да изгуби слободу, а ње нема без државе.

– Зато је настала Република Српска, и драго нам је да видимо све моћнију и снажнију Србију, која је центар безбједности, мира, развоја – истакао је Додик.

Истакао да има гађење према покушајима да се рехабилитију усташки поздрави, те да има неодољиву жељу да стане и каже шта мисли о њима.

– Побили сте нас само зато што смо били Срби, побили сте нас јер смо били бољи људи од вас – нагласио је Додик и додао је „саучесник била Титова комунистичка власт“.

Он сматра да је велики злочин и то што се након рата није дозволило да се уради истраживање, запише истина, утврде имена убијених, али и оних који су убијали.

-Они то нису дали јер је то толико било стравично. Одучили су да скрајну истину и да само ми потомци који смо наставили овдје да живимо имамо сјећање, јер смо имали од кога да чујемо. Ни данас нико осим нас злочин овдје не назива геноцидом. Хоће да нам кажу да је нормално када се нешто тако деси – рекао је Додик.

Нагласио је да је патриотизам сјећати се онога шта се десило у Доњој Градини, али и рећи којем народу припада.

-Окупили смо се овдје да памћење и сјећање одржимо живим, свјесни да ријечима не можемо дочарати тугу које ово мјесто носи. Неки су данас са нама, неки нису, налазе разне разлоге, као да се ово десило прије неколико дана или мјесеци – рекао је Додик.

Он је упитао зашто српски народ не може да има оно што је добио међународним документима и споразумима.

-Зашто не можемо да имамо Дејтонски мировни споразум, зашто хоћете да уништите Републику Српску, како је могуће да све и један изабрани српски предсједник мора да буде окаљан, како је могуће да ни један није израз воље народа, него увијек неко покушава са стране да га окарактерише слабим, лошим – рекао је Додик.

Он је истакао да српски народ не може да дозволи прекрајање Дејтонског споразума, нити да се смањи снага Републике Српске.

-Не можемо дозволити насиље над нама у различитим временима од Дејтона до данас, отимање надлежности, те да то остане запаковано као тако и још хоће цинично да нам кажу да смо на то пристајали – рекао је Додик.

Он је навео да се данас може видјети да то није крај напада на Српску, те да је крајњи циљ да нестане Републике Српске.

-Њихов циљ је да се смањи наше повјерење у Републику Српску, да јој не вјерујемо него да вјерујемо да треба да одемо одавде. Како ћемо отићи? Коме ћемо оставити ову шуму, сјећања? Како ћемо се борити са тим? – упитао је Додик.

Он је упозорио да Срби не смију дозволити да им се уништи ентитет, јер ће им на тај начин бити уништен и идентитет.

-Зато морамо бити заједно, борити се за наша права, за уставну БиХ и никакву другу, за јединство српског народа, које прати наш идентитет –  поручио је Додик.

Цвијановић: Мјесто на којем је најтеже говорити

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Доња Градина мјесто на којем је најтеже говорити, те да ништа у ближој и даљој историји српског, а ни људског рода није упоредиво са оним што се у мрачном периоду НДХ дешавало на овом простору.

– Ово је мјесто бола и тишине, на којем су се умјесто ријечи чули крици недужних жртава, безнадежна вриска жена, плач и јецаји невине дјеце. Нико није могао да рачуна на самилост, нити на саосјећање. Убијање није било индустријско, као у нацистичким логорима смрти, већ садистичко и дивљачко. Свака жртва била је суочена са личном, патолошком мржњом свог крвника – нагласила је Цвијановић.

Подсјетила је да се према жртвама није поступало као према људским бићима, већ објектима за иживљавање из најмрачнијих побуда.

У обраћању на обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина, предсједник Српске је указала да чињеница да су једино у НДХ постојали логори за дјецу довољно говори о изопачености тог система и свирепости идеологије која је иза њега стајала.

– Методологија усташких егзекуција јединствен је примјер у историји да су ученици, по злу и изопачености, превазишли своје менторе и учитеље. Због тога у овом случају није могуће пронаћи одговарајуће ријечи, јер ни морална, ни правна терминологија не могу описати монструозност џелата, нити бол и патњу њихових жртава. А оне за нас никада не смију постати број, нити хладна статистика – нагласила је Цвијановић.

Она је рекла да су сви јасеновачки мученици били нечија дјеца, браћа и сестре, очеви и мајке, људска бића са својим именима и презименима, кућама, породицама, свакодневним радостима и бригама.

– И као што је сваки људски живот светиња, тако је и свака смрт била довољно трагична сама по себи, а масовност свирепог убијања ужасавајућа. Нису убијали бројеве, већ људска бића, чија је вјерска и национална припадност за злочинце била неопростива кривица – нагласила је предсједница Републике Српске.

О овоземаљском паклу оличеном у јасеновачким логорима смрти, рекла је Цвијановићева, највише се сазнало захваљујући храбрости оних који су прије 77 година кренули у пробој.

– Тек сваки десети, од око 1.100 учесника пробоја, успио је да угледа свјетлост дана са друге стране логорске жице. Посљедњи логораши са собом су носили и свједочанства о беспризорним ужасима кроз које су прошли они и њихови небројени сапатници. Својим сународницима и будућим генерацијама у насљеђе су оставили истину о Јасеновцу. И зато не постоји изговор којима би се оправдао заборав, као што не постоји ни светија дужност од памћења. Будућност којој тежимо не смије да почива на незнању, нити на прескакању важних или трагичних историјских лекција – подвукла је предсједница Републике.

Нагласила је да је Јасеновац једна од њих, али и много више од тога, те да је на овим просторима, у Поткозарју, у нашим градовима и селима дуж ријеке Саве, готово немогуће пронаћи породицу која није изгубила ближег сродника у Јасеновцу.

– Ово мјесто, као и геноцид у Другом свјетском рату дубоко су урезани у личну и колективну свијест нашег народа. И управо на тој свијести створена је и одбрањена Република Српска. Она није формирана из ината, пркоса или хира, већ из нужне самоодбране српског народа који није дозволио да му се понове геноцид у Јасеновцу, Пребиловцима, Старом Броду на Дрини, Дракулићу, Гаравицама и бројним другим стратиштима – истакла је Цвијановић.

Она је навела да су Република Српска и њене институције и данас једини гарант опстанка нашег народа на овим просторима, додавши да то није никаква флоскула, нити политичка фраза, већ историјски утемељена и скупо плаћена лекција.

– Због тога су очување Републике Српске, њених институција, имовине и уставних надлежности витални интереси од којих ни по коју цијену не можемо и нећемо одустати. Не постоје притисци, уцјене, пријетње, нити санкције које нас могу натјерати да се одрекнемо онога што нам по Дејтонском споразуму припада. Ни од кога унутар и ван БиХ не очекујемо, нити тражимо да се одрекне своје слободе и загарантованих права. Ништа друго не желимо ни за Републику Српску – истакла је Цвијановић.

Поручила је да народ у Републици Српској жели да живи у миру са свима, без обзира на вјеру и нацију, да се проблеми рјешавају дијалогом и разговором, а не свађама и конфликтима.

– Сувише добро знамо колика је њихова цијена да бисмо имали право да доводимо у питање мир и стабилност – навела је предсједник Републике Српске.

Цвијановићева је рекла да је захвална предсједнику Србије Александру Вучићу што је данас у Доњој Градини и што је, заједно са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком, установио праксу заједничког обиљежавања значајних историјских датума.

– Окупљамо се и окупљаћемо се да би нам садашњост и будућност биле свјетлије и мање бремените од прошлости. Због тога смо и данас овдје, на овом светом мјесту. Да се у миру помолимо за наше невино пострадале мученике. Да их никада не заборавимо. Да се Јасеновац никада и никоме не понови. Нека је вјечан помен свим жртвама – рекла је предсједница Републике Српске.

Вучић: Јасеновац и његове јаме су највећи српски град послије Београда

Предсједник Србије Александар Вучић истакао је данас на да сваки пут када дође у Доњу Градину, „град мртвих“ покушава да пронађе одговоре о злу, узроцима, зашто би било ко нешто овако страшно урадио и да никада не успије да га нађе.

Пред нас је историја увек постављала кључно питање „зашто“.Ако је то покушај уништити цео један народ, тај подухват ма колико успешан, ипак је пропао, јер сви ми смо деца тих невиних жртава, њихови родијаци и браћа и сестре. Нико од нас нема цело породично стабило и по томе смо уз нашу браћу Јевреје јединствени- рекао је Вучић на обиљежавању Дана сјећања на жртве злочина НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини.

Вучић је рекао да није случајно што се данас о Јасеновцу ћути, о томе говоримо ми једном или два пута, а сви остали гледају да не говоре никада.

-Јасеновац и његове јаме, највећи су српски град после Београда и наша је обавеза да о њему објавимо све – рекао је Вучић.

Вучић је навео да је Јасеновац јединствен логор, гдје су од људи правили сапун, те подсјетио на друге стравичне злочине почињене над логорашима.

-У логору осам у Доњој Градини, у којој стојимо буквално на костима, све теорије које су толико мудре људи постављали падају у воду. Стављали су у плитке јаме 15 до 20 људи да стоје усправно и онда их убијали маљем због имена, вере и нације. Ништа тај чин не може рационално објаснити – поручио је Вучић.

Вучић је казао да када год смо на том стратишту, једном или два пута годишње, сјетимо се најстрашнијих ствари које су погодиле наш народ.

-А остало време као да не мислимо о томе, да мислимо да имамо пречих, животнијих и важнијхих ствари од подсећања на стравична злодела која су се овде догодила. Има ли на земљи нешто лепше од смарагдне Уне, снажне и широке Саве, плодних поља и столетних шума, а какав ум нечастив, непомљив је од таквог раја направио пакао у којем живи завиде мртвима – упитао је он.

Он је замолио присутне да, када говори о свим неправдама и лицемјерју, разумију да су Срби бројчано не баш велики народ, али да се мора сачувати да би имао ко да говори о ћутању.

-У будућности морамо да учинимо све да останемо живи, да за разлику од њих поштујемо право и морал, да осудимо свако насиље и употребу силе и инсистираћемо да се бавимо собом – рекао је Вучић.

Он је поручио да жели да превладају мир и добра воља на овим просторима и да је захвалан што Србија и Република Српска заједнички обиљежавају празнике и дане страдања српског народа и што заједнички гледају да пронађу начин да се сачува српски народ гдје год да живи.

Вучић је нагласио да је концентрациони логор Јасеновац највеће стратиште на југоситоку Европе о коме данас нико не говори и да је зато обавеза српског народа да о томе говори и да о њему све зна.

Он је рекао да јасеновачке жртве никада не смију да буду заборављене и да дјеца морају да знају о њима, истакавши да су људи убијани само зато што су били Срби, Роми и Јевреји.

Вучић је поновио да српски народ данас мора да сачува мир, територијални интегритет држава, своју дјецу, свој српски језик, ћирилично писмо, Српску православну цркву и Србија и Република Српска једна другу.

-Другима треба да опростимо, да покажемо да смо људи, а своје жртве и своја стратишта никада да не заборавимо и да поштујемо туђе жртве – поручио је Вучић.

Вјерским поменима страдалима, те обраћањем званичника Републике Српске и Србије окончано је обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ) у концентрационом логору Јасеновац.

Прије помена и обраћања, положени су вијенци и цвијеће за страдале у систему овог усташког логора.