Дисциплинска пријава против судија и тужиоца задужених за случај “Бодериште”: Од суђења направили фарсу

БРЧКО, БАЊАЛУКА – Брчанско Удружење породица погинулих бораца Војске Републике Српске поднијело је дисциплинску пријаву против поступајућег тужиоца и чланова Судског вијећа задужених за предмет свирепих убистава српских војника у мјесту Бодериште 1993. године. Ријеч је о једном од најбруталнијих злочина на том подручју у којем су жртвама чак и главе одсијецане.

У пријави у коју је “Глас” имао увид, истакнуто је да су након заробљавања још живе припаднике ВРС, њих 11, мучили, сакатили, двојици су хладним оружјем одсјечене главе, а појединцима и након смрти наношене додатне тјелесне повреде. Представници удружења подсјећају да је полиција Брчко дистрикта БиХ “три зликовца”, који су осумњичени за злочин у Бодеришту, ухапсила 12. маја 2015, али су убрзо пуштени на слободу. Предмет је, наиме, прво вођен у брчанском тужилаштву да би, како су навели, наводно због сложености по наредби главног тужиоца Зекерије Мујкановића уступљен Тужилаштву БиХ.

Задужио га је тужилац Саша Сарајлић, према њиховим сазнањима, 2017. Он је преузео готово завршен предмет јер је истрага окончана да би, подвлаче, непотребно развлачио поступак, непотребно поново саслушавао поједина лица, а оптужницу подигао тек крајем 2019. године. Удружење, наглашавају, од почетка суђења све помно прати због чега имају оправдане разлоге да сумњају у професионалност Сарајлића, као и чланова судског вијећа Суда БиХ у којем су Јасмина Ћосић-Дедовић, Далида Бурзић и Дарко Самарџић.

– Страхујемо да ће и поред више доказа са којим смо упознати од тужиоца све утицати на коначну, ослобађајућу пресуду – казао је за “Глас” први човјек брчанског Удружења Јован Пудић.

Сарајлић је, написали су у прилогу, још 12. јуна 2020. године на статусном рочишту, између осталог, казао да приликом извођења доказа Тужилаштва међу првима планира саслушати вјештаке војне и медицинске струке.

– Један од кључних свједока Зоран Станковић у међувремену, у октобру 2021. године је преминуо, а није саслушан. У више наврата смо инсистирали код тужиоца да убрза са саслушањем Станковића као и вјештака Радована Радиновића који, такође, још није саслушан – пише у пријави.

Уз то, у јануару ове године су сазнали да је на наставку главног претреса прочитана изјава свједока Реџепа Зејнловића, а у једном дијелу је говорио како су се иживљавали над заробљеницима и да је “Талон носио одсјечену главу по Рахићу и хвалио се”. Одбрана оптуженог Смајила Омеровића је у доказе, додају, уложила изјаву коју је Зејниловић дао у новембру 2015, четири дана пред смрт, гдје је негирао наводе из изјаве у марту те године. 

– Притискали су га, а након бројних контаката, како је навео, дао је изјаву у Тужилаштву Брчко дистрикта. “Прекипјело ми је. Реците шта хоћете, ја ћу рећи”, навео је Зејниловић – пише у пријави.

Осим тога, између осталог, указали су и да током процеса читају изјаве људи који су живи, умјесто да их позивају. Све то и друге ствари, нагласио је Пудић, је прелило чашу.

– Притисака да мијењају изјаве било је превише, а свједоци су у поодмаклим годинама, тражили смо да се људи зову, тужилац то одбија. Мислим да је то све срачунато урађено да како би злочинци на крају били ослобођени, а све је снимамо. Са двије камере су снимали шта су им радили. Одсијецали главе, ломили руке и ноге, вадили очи. То је ужас – истакао је Пудић. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић за “Глас” каже да је очигледан страх да процес за злочин у Бодеришту може завршити као и онај у случају “Викић”.

– Све што је написано у захтјеву за покретање дисциплинског поступка је основано и ствара оправдану сумњу у жељу поступајућег тужиоца да предмет доведе до краја. Злочин као што је тај у Бодеришту не смије остати некажњен – нагласио је Којић.

Годишњица

Представници брчанског Удружења у дисциплинској пријави су навели и да су 8. марта обиљежили 29. годишњицу од страдања 11 војника Војске РС. И тада су нагласили да су заробљеници на најсвирепији начин лишавани живота.