Наводи се то у Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву, у протеклом рату.
Према наводима Комисије, којом предсједава израелски струшњак Рафаел Израели, неколико стрељачких клубова постојало је у Сарајеву прије рата, тако да је за АРБиХ било релативно лако мобилисати квалификоване стријелце.
Комисија открива да су се међу снајперистима тзв. АРБиХ налазили и плаћеници из Западне Европе. Тако је Одјељење сигурности 1. корпуса тзв. АРБиХ забиљежило присуство њемачког снајперисте Рафаела Шмида.
– Према ријечима генерала АРБиХ Стјепана Шибера, у раној фази рата Главни штаб АРБиХ узео је 450 снајперских пушака из фабрике „Зрак”, која се бави производњом оптичких и оптоелектронских уређаја, и распоредио их у бригаде 1. сарајевског корпуса. Фабрика „Зрак” је у Сарајеву, док је трајао рат, радила и израђивала оптичку опрему за снајперске пушке. Такође, ВРС није имала 12,7 мм снајперске пушке до краја 1994. године, док се 1. сарајевски корпус АРБиХ овом пушком служио 1993. године. Снајперисти АРБиХ имали су и пушке са снајперским нишанима. Све високе зграде у градском дијелу Сарајева (Извршно вијеће, Електропривреда, „Лорис”, „Момо и Узеир” и др.) биле су у рукама АРБиХ, а кориштене су као осматрачнице и снајперске позиције- пише у овом дијелу обимног извјештаја.
Комисија цитира ријечи једног од команданата тзв. АРБиХ, Керима Лучаревића, који је у својој књизи о активностима снајпериста написао: „Чекали смо да дође поноћ. Инсталирали смо ,сове’. Ово је снајперска пушка ПАСП са телескопским нишаном за ноћно осматрање. ‘Сова’ у тами опажа раздаљину од 150 метара. То је попут дневне свјетлости. Да су ‘четници’ знали шта имамо, никада то не би пробали. Међутим, иза поноћи четници се у пару крећу према лешевима мртвих (Срба остављених) на бојном пољу. Моје ‘сове’ су дјеловале прецизно и у тишини. Четници су ликвидирани без икакве буке, у потпуној тишини.“
Према Кериму Лучаревићу, снајперисти тзв. АРБиХ су у раној фази рата били позиционирани у собама хотела „Бристол“ и пуцали по „четницима”, убијајући двадесеторо људи сваки дан. На крају, тенкови ВРС су пуцали у хотел и запалили га.
– Опрезне процјене говоре да је 1. корпус имао до 500 снајпера – пише у извјештају.
Једна од првих међународних жртава снајпериста тзв. АРБиХ био је амерички новинар Дејвид Каплан, којег је муслимански снајпериста тешко ранио 13. августа 1992. године. Како је навела Комисија, умро је у болници УНПРОФОР неколико сати касније.
Каплан је био у пратњи југословенског премијера Милана Панића током мировне мисије у Сарајеву, а упуцан је у стомак када је Панићев конвој доспио под ватру тзв. АРБиХ. Ватра је очигледно имала циљ да убије Милана Панића.
Злогласне “Шеве”
– Снајперске активности нису биле ограничене на 1. корпус АРБиХ. Према интервјуу Сефера Халиловића за часопис „Свијет“, 1998. године, на лични налог Алије Изетбеговића, СДБ РБиХ (Служба државне безбједности) формирала је посебну групу „Шеве”, „која је била тијело паралелно систему” под Неџадом Угљеном, а он је директно извјештавао генерала Фикрета Муслимовића. Оперативци СДБ прошли су курс за обуку у Ирану. „Шеве“ су створене у оквиру СДБ РБиХ, а под контролом Асима Даутбашића. Посебно су имале двије мисије: обезбјеђење ВИП-особа и тајна убиства. Група је починила бројне злочине. У мају 1992. године чланови групе су стријељали шест војника ЈНА. Према неким извјештајима, снајперисти „Шева” убијали су Србе на улицама града Сарајева. Сарајевски медији приказали су жртве као „оне које су убили српски снајперисти” – пише у извјештају Независне међународне комисије.
Муслимански снајперисти током рата чак су убијали и војнике међународних мировних снага УНПРОФОР. Комисија подсјећа да је у фебруару 2013. године, говорећи као свједок судија МКСЈ, официр СДБ такозване АРБиХ Един Гараплија потврдио је да је Неџад Херенда убио француске војнике УНПРОФОР у Сарајеву, маја 1995. године.
Снајпериста „Шева” Неџад Херенда 18. маја 1993. године убио је млади пар на Врбања мосту – српског младића Бошка Бркића и дјевојку Муслиманку Адмиру Исмић, који су распродали ствари из стана и покушали да побјегну из „Изетбеговићевог мултиетничког и демократског раја”. Обоје су имали по 25 година. Западни медији су одмах пребацили кривицу на српску страну. Свједок је рекао да је „српска страна окривљена за убиство пара, као и за већину снајперских операција“. На саслушању у Хагу, Гараплија је изјавио да је Херенда добио хиљаде марака за ово убиство. Много година касније, аналитичар ЦИА Џон Роберт Шиндлер потврдио је да су их убиле „Шеве“ – пише у извјештају.
