Виктор Безрученко, војни експерт УН и ратни начелник УНПРОФОР-овог штаба у Сарајеву, рекао је у разговору за РТРС да Сарајево није било под опсадом већ под блокадом.
Ако погледате документа Војске Републике Српске, посебно Генералшатаба и Сарајевско-романијског корпуса, видјећете да се нигдје не помиње опсада. Користи се стручни војни израз блокада… Лексикон ЈНА не познаје израз опсада већ блокада. Разлика између опсаде и блокаде је у оружју за које се опредијелила страна која напада. Историјски гледано, основно оружје које се користи у опсади је изгладњивање, односно страна која напада настоји да глађу измори другу страну и примора је на предају. Ако погледате ситуацију у Сарајеву, становништво јесте било у доста тешкој ситуацији, али Сарајево је добијало огромне количине хуманитарне помоћи што није случај са другим примјерима из историје – рекао је Безрученко, који је један од чланова шесточлане Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године.
Он је навео да је најпознатији примјер из историје опсада Лењинграда, те да, када се она пореди са Сарајевом, показује да у овом случају није било опсаде.
– Становништво Сарајева јесте патило и страдало, али војна историја Лењинграда служи као примјер праве опсаде и окрутности, а не Сарајево – истакао је Безрученко.
Када је ријеч о карактеру рата у БиХ, Безрученко је рекао да ни данас не постоји јединствен став о овом питању, да једни историчари сматрају да је ријеч о агресији а други о грађанском рату, те да је његово мишљење да је то био грађански рат.
– Ако примијените критеријуме Међународног покрета црвеног крста, рат у БиХ дефинитивно није био међународни већ грађански. Међутим, то нужно не значи да рат није имао још један аспект и то аспект међународног сукоба, због умијешаности Хрватске, која је била дубоко уплетена у ситуацију у БиХ, и због умијешаности ЈНА, бар до маја 1992. када се формално повукла из БиХ – навео је Безрученко.
Безрученко је, у серијалу РТСР-а о страдању Срба у Сарајеву, рекао и да је ратни циљ Странке демократске акције био протјеривање Срба из овог града те да се то спроводило на различите начине – малтретирањем, убијањем, незаконитим одузимањем имовине, скрнављењем гробља и цркава.
Резултат свега тога је да данас предратна заједница Срба у Сарајеву не постоји – истакао је Безрученко.
Извор: РТРС