Бивши начелник Сектора Службе државне безбједности /СДБ/ Мунир Алибабић посвједочио је данас у Суду БиХ да је чуо да је Неџад Херенда, који је био у Служби државне безбједности Министарства унутрашњих послова РБиХ, убио заробљене војнике ЈНА у Великом парку у Сарајеву 1992. године.

Алибабић је, у наставку суђења команданту Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 22. априла 1992. године у Сарајеву, потврдио да нико није наредио испитивање Херенде након информација да је одговоран за убиства српских војника.

Свједок је рекао и да Викић без наређења претпостављених није знао, нити је могао било шта учинити по питању заробљених војника ЈНА који су убијени у Великом парку.

Алибабић је током унакрсног испитивања бранилаца оптужених рекао да никада није добио информацију о одговорности Викића и његове јединице за убиства војника и одвожење њихових тијела.

Он је објаснио да је у то вријеме надређени Викићу био министар унутрашњих послова Алија Делимустафић, а први претпостављени помоћник министра за полицију, оптужени Јусуф Пушина.

Према његовим ријечима, Викић није могао дјеловати без наређења претпостављених, те да није могао утицати на припаднике Државне безбједности на челу са Асимом Даутбашићем, који су били смјештени у Дому полиције изнад Великог парка.

Свједок је изјавио да је најмање пет инспектора Државне безбједности напустило службу због притисака да ће свједочити о случају „Велики парк“, као и због Даутбашићевих најава због неких екстремних акција.

Алибабић је рекао да је сазнао да су заробљени војници цијелу ноћ задржани у Станици јавне безбједности /СЈБ/ Нови Град, чији је начелник био Малик Кривић, гдје су идентификовани и испитани, додајући да су о заробљавању војника требали да обавијесте Центар служби безбједности Сарајево.

Заробљенике је преузео и у Дом полиције одвео Давор Матић звани Мишо Жмиро који је, према сазнањима свједока, био припадник Војне полиције или јединице Јуке Празине, а што Кривић није смио да дозволи.

Након констатације да Матић, Даутбашић и Празина, као ни руководилац СДБ-а Неџад Угљен, више нису живи и да су нека убиства остала неразјашњена, Алибабић је рекао да је од једног хашког истражиоца чуо да су припадници „Шева“ учествовали у ликвидацији Јуке Празине у Лијежу.

На наводе свједока да је Пушина одликовао „Шеве“, бранилац Никица Гржић питао је Алибабића да ли је одликовао и њега и Викића. Свједок је рекао да њега јесте, а могуће и Викића.

На питање оптуженог Пушине на основу чега тврди да је он био надређен Викићу, Алибабић се присјетио да је чуо Пушину да издаје одређене наредбе у вези обезбјеђења објеката. Томе је, каже, претходио телефонски позив министра Делимустафића који му је рекао да ће доћи Пушина.

Алибабић је додао да му је познато да је Пушина био под притиском неких чланова „шуре“, радикалних чланова СДА, који су га смијенили јер се „секуларно понашао“.

Осим Викића, у предмету „Велики парк“, за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, који се прије промјене имена звао Сенаид Чавчић.

Оптуженима је стављено на терет да су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.

Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени дјелимични посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим посмртним остацима још трага.

Наставак суђења заказан је за 6. фебруар.