Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina

i traženje nestalih lica

Ministarstvo pravde BiH vratilo je Tužilaštvu BiH kao nekompletan, prijedlog za upućivanju molbe pravosudnim organima Srbije za izručenje Osmana Osmanovića, osumnjičenog za zločine nad Srbima, pravosuđu BiH – potvrđeno je našoj TV u tom ministarstvu.

Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić kaže da nema ništa protiv da Srbija okonča taj predmet – u suprotnom ako Osmanović bude izručen BiH, sve bi se moglo, kao u slučaju Nasera Orića, okončati oslobađajućom presudom.

Tek kada je u Srbiji uhapšen, u Tužilaštvu BiH sjetili su se da imaju predmet koji se odnosi na osumnjičenog Osmana Osmanovića. Zato traže njegovo izručenje ali ne objašnjavaju zašto ga do sada nisu procesuirali.

– Treba da se prisjetimo slučaja Nasera Orića gdje su isto tako tražili da se izruči BiH, a ne Srbiji. Podigli su neku vikend optužnicu i na kraju se desilo da je Orić pravosnažno oslobođen. Oni hoće na taj način peru ratne biografije Bošnjaka i njihove zločine nad Srbima – rekao je Kojić.

Njegovuu tvrdnju potvrđuje i samo Tužilaštvo BiH koje je tek prije dva dana zvanično otvorilo istragu protiv Osmanovića kako bi opravdali svoj zahtjev za izručenjem.

Zakašnjela reakcija Tužilaštva čudi još više ako znamo da je MUP Republike Srpske još 2009.godine dostavio Izvještaj u kome se dokumentuje učešće Osmanovića u zločinima nad Srbima. Da su u Tužilaštvu radili na brzinu, samo da „isščupaju“ Osmanovića iz Srbije, potvrđuje negativan odgovor iz Ministarstva pravde na njihov zahtjev za izručenjem.

„Nakon uvida u cjelokupnu ekstradicionu dokumentaciju ocijenjeno je da uz prijedlog nisu dostavljeni odgovarajući dokumenti koji su predviđeni Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći. Zato je Ministarstvo pravde zatražilo od Tužilaštva BiH dopunu Prijedloga, kako bi ministar podnio molbu Srbiji za izručenje navedenog lica“ – navedeno je u saopštenju iz Ministarstva pravede.

Hapšenje Osmana Osmanovića podiglo je na noge bošnjačke strukture u bh. pravosuđu. Od njegovog kuma, glavnog tužioca Brčko deistrikta Zekerija Mujkanovića do Izeta Odobašića, koji je u odsustvu Gordane Tadić uputio molbu pravosudnim organima Srbije.

Slično se radilo i u slučaju Huseina Mujanovića, osumnjičenog za zločine nad Srbima u Hrasnici, međutim Srbija je odbila zahtjev za izručenje. Istovremeno, bh. Tužilaštvo zanijemi i obnevidi kada susjedna Hrvatska uhapsi Srbina iz BiH, osumnjičenog za ratni zločin.

– Dvostruki aršini se primjenjuju u svim krivično-pravnim pravnim radnjama. Tužilaštvo BiH sada traži da se iz Srbije izruči Osmanović kako bi oni provodili istragu, a imamo drugi paralelan slučaj kada je gospodin Lukajić uhapšen u Hrvatskoj niko se u Tužilaštvu nije oglasio da se izruči u BiH i da se ovdje vodi proces – dodao je Kojić.

Do penzionisanja Osman Osmanović obavljao je odgovorne funkcije u Distriktu Brčko. Na početku rata bio je upravnik logora u Gornjem Rahiću kroz koji je prošlo više od 300 Srba.

– U toku tog boravka u logoru vidio sam Osmana Osmanovića, doznao sam da je bio glavni u logoru. Vode nema, donosili je s jednog bunara , hrana nikakva, ne mogu da ustanem odmah mi se zamanta – rekao je Slobodan Mijatović logoraš u Gornjem Rahiću-Brčko.

Ilija Jović iz Bukvika Brčko Distrikta naveo je da mu je otac preminuo od posljedica neljudskog ponašanja u logoru u Rahiću.

– Bila je fizička tortura, batinjanje, ponižavanje, ismijavanje. Svi oni koje sam vidio poslije izlaska iz logora izgubili su 15 do 20 i više kilograma, što govori o ponašanju prema njima – dodao je Jović.

Sinhronizovano sa bošnjačkim kadrovima u bh. pravosuđu, na hapšenje Osmanovića u Srbiji oštro su reagovala boračka udruženja u Federaciji i SDA. Po već ustaljenoj matrici, Srbima ostavljaju ulogu zlikovaca u proteklom ratu a sebi pripisiju oreol branilaca. Nikako da shvate da su i Srbi bili žrtve.