Републички центар за истраживање рата, ратних злочина

и тражење несталих лица

У Суду БиХ данас би требало да буде настављено суђење генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године.

Дрековића оптужница терети да је у својству команданта Четвртог корпуса такозване Армије БиХ поступао супротно одредбама Женевских конвенција о заштити цивила за вријеме рата.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима. 

Након издане наредбе, артиљеријске јединице АРБиХ, наводе из Тужилаштва, извршиле су гранатирање из артиљеријских оружја велике разорне моћи, у више наврата, током маја и јуна 1995. године те је усљед експлозије граната убијено дијете у доби од 15 година, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих особа те гранатирањем проузроковано велико разарање имовине и објеката. Осумњичени се терети за кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва.

У наставку суђења Рамизу Дрековићу, свједок Тужилаштва БиХ испричао је да је, као ученик осмог разреда основне школе, рањен након пада гранате 1995. године у Калиновику.

Давор Марковић је изјавио да је 1995. имао 15 година и да је био ученик осмог разреда основне школе у Калиновику. Он је испричао да у Калиновику није било посебно опасно до дана када су рањени он и његови школски другови и другарице, од којих је једна погинула.

“Ишли смо нормално у школу, до тог дана када ће се то десити. Почеле су падати гранате… Наставници су нас одвели у склониште. У склоништу смо били једно сат времена и рекли су нам да идемо кући”, казао је свједок.

Додао је да су он и његове школске колеге кренуле када су чули да је граната испаљена.

“Почели смо бјежати и десило се то што се десило. Осјећао сам да ми крв капа. Почео сам бјежати и за мном је ишао и Игор. Игор се држао за стомак, крв му је текла. Отишли смо у Дом здравља, увели су нас у неку просторију, гдје су касније довели Јелену Бозало, била је крвава по прсима”, присјетио се Марковић, који је рекао да је тада рањен у главу и леђа.

Испричао је да се сјећа да су он и Игор Козомора возилом хитне помоћи одвезени у болницу у Фочи, гдје је он остао 15 дана, а Козомора дуже.

Додао је да је у болници у Фочи била и Млађенка, која је, према његовим ријечима, била теже рањена. Док је био у болници, свједок је, како је казао, од мајке сазнао да је Станислава Копривица погинула.

Дрековић је оптужен да је, као командант Четвртог корпуса Армије Босне и Хецеговине (АБиХ), у периоду од 21. маја до 7. јуна 1995. артиљеријским јединицама у мјесту Бјелимићи (опћина Коњиц) наредио неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику. Артиљеријске јединице су, према оптужници, извеле три напада, у којима је једна 15-годишњакиња убијена, а рањени су један цивил и више малољетника.

Одговарајући на питања Одбране, свједок је рекао да, колико се он сјећа, на дан када је рањен, први пут је гранатиран Калиновик.

Наставак суђења заказан је за 17. септембар.