Још није познато у којој држави ће први предсједник Републике Српске Радован Караџић издржавати казну доживотног затвора, на коју је правоснажно осуђен прошле седмице одлуком жалбеног већа Механизма за кривичне судове.
Статут Механизма не предвиђа рок у коме одлуку треба да донесе, али наводи да ће пребацивање осуђеника у државу у којој ће издржавати казну бити обављено што је прије могуће, прецизирала је за Тањуг портпарол механизма Хелена Еглестон.
Одлуку о избору државе донијеће предсједник Механизма Теодор Мерон, а Караџић неће имати право жалбе.
Еглестон је појаснила да предсједник одређује државу у којој ће лице издржавати казну на основу великог броја информација, „које могу укључувати и било каква ставове осуђене особе“.
„Правни оквир не предвиђа улагање жалбе на овакве одлуке“, напоменула је портпарол Механизма.
Караџић ће у сваком случају бити пребачен у неку од држава чланица Уједињених нација која има уговор са Механизмом о издржавању казни затвора, али ће у конкретном случају вјероватно то бити земља која у свом правном систему има доживотну казну затвора.
То су Шведска, Финска, Данска, Њемачка, Велика Британија, Белгија, Аустрија, Италија, Француска или Шпанија.
Одлука о томе гдје ће осуђено лице бити послато на извршење казне доноси се у складу са Статутом Механизма и Упутством о поступку којим Механизам одређује у којој ће држави осуђеник издржавати казну затвора.
Процес одређивања се састоји се од четири корака.
Најприје Секретар Механизма ступа у контакт с једном или више држава како би установио да ли су спремне да осуђеника приме на извршење казне, а потом подноси предсједнику Механизма извјештај, у којем се наводе државе у којима се потенцијално може извршити казна и друге релевантне информације.
Предсједник Механизма на основу тих и других информација које евентуално затражи, одређује државу у којој ће казна бити спроведена, а његову одлуку извршава Секретар, наводи се на сајту Механизма.
Караџић је у притвору Механизма у Хагу, насљедника Хашког трибунала, од хапшења и изручења из Србије у јулу 2008. године.
Осуђен је 20. марта на доживотни због геноцида у Сребреници и злочина пртив човјечности, кршења закона и обичаја ратовања. Том одлуком преиначена је одлука о казни првостепена пресуда Трибунала у Хагу којом је у марту 2016. година био осуђен на 40 година затвора.
Ова пресуда је правоснажна, али постоји могућност подношења ванредног правног лијека – захтјева за ревизију пресуде у року од годину дана, што је члан Караџићевог правног тима адвокат Горан Петронијевић прошле седмице у изјави за Тањуг и најавио.
Евентуални ревизиони поступак могао би да одложи Караџићево напушање притворске јединице у Хагу, из које никада није пуштен на привремену слободу.
Право да се поднесе ванредни правни лек може да се искористи само ако Карџић или неко из његовог правног тима открије нову чињеницу која није била позната у вријеме првостепеног суђења или жалбеног поступка, а која је могла да буде одлучујућа за доношење одлуке.
Захтјев за ревизију се подноси председнику Механизма, који одређује веће које ће одлучивати да ли је нова чињеница могла да буде одлучујући фактор приликом доношења одлуке, а уколико то утврди онда ће преиспитати пресуду и након што саслуша стране у поступку, изрећи нову пресуду.
Извор: Танјуг
