Први свједок Државног тужилаштва на суђењу Рамизу Дрековићу присјетио се страдања ученика приликом гранатирања Калиновика у прољеће 1995. године.

Митар Сладоје је казао да је 3. јуна 1995. једна ученица погинула, а петоро рањено када је пала граната у стамбеном дијелу Калиновика.

Сладоје, који је био директор основне школе, рекао је да је тај дан била субота и да је организована накнада наставе за два ођељења осмих разреда. Према његовим ријечима, прва граната је пала око 200 метара од школе и сви су се повукли у ходник.

Он је додао да су, кад су оцијенили да више неће бити гранатирања, одлучили да ученике пошаљу кући у групама од по двоје-троје.

“Упркос упозорењима, неки од ученика су се састали пред том стамбеном зградом. Ту је био и мој син. Чули су испаљење и имали су неколико секунди да се склоне. Ови који су пошли у хаустор лијево, нису страдали. Од ових који су отишли десно, смртно је страдала Станислава Копривица, а пет их је рањено”, казао је Сладоје.

Он је навео да је трећа граната пала код Дома здравља и да је затекао једну ученицу крваву. У Дому здравља видио је ученике.

“Сјећам се да им је ођећа била поцијепана, прашњави… лица су им била изгубљена и преплашена. Тад сам сазнао да је Станислава страдала на лицу мјеста. Она је била ученик генерације”, испричао је Сладоје.

Он је казао да је 26. маја, док је ишао кући, рањен и ученик седмог разреда Мирослав Тошовић.

Свједок је рекао да су 1995. године, од априла до јуна била гранатирања са запада, из правца Бјелимића и да је настава прекидана. Навео је да су часови некада држани у ходницима, јер су учионице биле окренуте у том правцу, а дешавало се да улете гелери.

Сладоје је казао да је у школи вођен љетопис о важним догађајима, у којем су за вријеме рата евидентирани и случајеви гранатирања. Навео је да се одређених детаља подсјетио из тог љетописа.

Он је додао да би у вријеме гранатирања био војно ангажован на линијама према Бјелимићима како не би пали положаји.

Према његовим ријечима, доста породица у то вријеме је напуштало Калиновик.

Дрековић је оптужен да је, као командант Четвртог корпуса Армије БиХ, у периоду од 21. маја до 7. јуна 1995. артиљеријским јединицама у мјесту Бјелимићи (општина Коњиц) наредио неселективне нападе на српске цивиле у Калиновику. Артиљеријске јединице су, према оптужници, извеле три напада у којима је једна 15-годишњакиња убијена, а четворо ученика рањено. У друга два напада, рањен је четворогодишњи ђечак и још један цивил.

Одговарајући на питања Одбране, Сладоје је рекао да дио школе није користила полиција. Казао је да је хотел био стотињак метара од школе, али да му није познато да је у њему било Ратно предсједништво и команда.

Он је рекао да не зна да је гимназија, која је била одмах поред основне школе, кориштена за потребе војске. Казао је и да му није познато да је био војни објекат у Потоцима, гђе је рањен ученик Тошовић.

На питање браниоца Кадрије Колића да ли је чуо да је Калиновик гранатиран с Трескавице, Сладоје је рекао да није.

Суђење се наставља 23. априла.