“ОЛУЈА 95”: Шта је истина (2): Наредба: Нанијети такве ударце да Срби нестану

Хрватска мора наћи изговор за војну акцију “Олуја”, како би је могла отпочети према плану, а тада војска треба да нанесе такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што одмах не буде захваћено овом акцијом до мора, капитулира у неколико дана, поручио је Фрањо Туђман својим генералима у “предвечерје” војне акције “Олуја” на тајном састанку одржаном 31. јула 1995. године на Брионима.

Транскрипти и тонски записи овог разговора некадашњег хрватског предсједника и његових сарадника и генерала, те наредбе које су тада издате, недвосмислено указују на постојање темељног плана за прогон Срба из Републике Српске Крајине током акције “Олуја” и њиховог етничког чишћења са простора Хрватске.

На тајном састанку, којем су, поред Туђмана, присуствовали његов брат Мирослав, тадашњи министар одбране Гојко Шушак, Давор Домазет Лошо, Звонимир Червенко, Владимир Загорец и генерали Миљенко Црњац, Мирко Норац, Младен Маркач и Анте Готовина, до танчина је разрађен план за освајање РСК, али и низ других ствари које су требале “потакнути” егзодус српских цивила са тог подручја, од бацања летака, пуштања пропагандних порука преко радија и ТВ, до отварања рута којима би српски цивили могли побјећи и напустити Хрватску, а што би, према њиховом мишљењу, психолошки дјеловало на Војску РСК и њен морал.  

У вишечасовном разговору Туђман истиче да је неопходно директно дјеловати према Книну, а посебно јер је доста “хрватских мјеста и градова разорено, док у Книну још није тако”.

– Није нам главни задатак Бихаћ него наношење из неколико праваца таквих удара да се српске снаге више не могу опоравити – поручио је Туђман осталим учесницима овог састанка.

На то се надовезао Готовина, наводећи да је “ратним планом то већ предвиђено, те да већ постоје спремне снаге” које су, како је истакао, “за гоњење”, и да они хрватски војници које би требало да иду на Книн “имају разлога да се боре и тешко их је држати на узди”.

– Предсједниче, у овом тренутку ми комплетно с нашом техником контролишемо Книн. Ако је команда да ударимо, ми га за неколико сати рушимо, комплетно – поручио је Готовина.

Туђман том приликом истиче да би било јако добро имати неко оправдање за овакву акцију. Као једна од опција је предложено да се пусти спин како су Срби наводно гранатирали Грачац. На то Готовина одговара да је и то разрађено и предвиђено. У причу се укључио и Маркач, наводећи да се српска страна може оптужити за напад тако што ће се медијима пласирати и информација да српски диверзантски тимови имају намјеру да иду према Масленици.

– Можемо рећи да су имали намјеру ићи преко Велебита на прометницу од Карлобага према Стариграду како би то пресјекли. И зато смо морали интервенисати – истакао је он.

Савјетујући даље своје сараднике како да пропагандно поступају да би се изазвало што веће расуло, Туђман наводи шта би требало да садрже леци који ће се бацати по нападнутом подручју: “Срби, ви се већ повлачите преко…, а ми вас позивамо да не треба да се повлачите, ми вам гарантујемо… Значи, на тај начин им дати пут, а гарантовати тобоже грађанска права…” – послије чега се чује карактеристичан Туђманов смијех, што се јасно односило на та “гарантована грађанска права”.

Његови извршиоци, показало се, тачно су разумјели Туђманов савјет и гест, о чему свједочи опљачкана и спаљена РСК и убијени многи старци и старице који су остали у својим кућама повјеровавши да су сигурни на својим огњиштима.

С Туђманом се око летака сложио и Шушак, рекавши да је то добра идеја, те да би у њима требало навести путеве преко којих се српски цивили могу извући.

На то се надовезао Туђманов брат Мирослав, казавши да би и на радију требало пренијети поруку који су то путеви отворени за извлачење. 

– Требало би рећи, не да су им отворени, него да је опажено да се српски цивили извлаче тим и тим путевима – додао је Туђман.

Затим се расправљало и о томе како је неопходно покретање акције “отворити џеп”.

– Кад почну бјежати, они ће морати на једну од страна кренути. Према Книну неће… Морамо отворити неки џеп гдје ће они побјећи, рецимо Двор на Уни. Мислим да им треба дати пар излаза да могу побјећи. Важно је да српски цивили крену бјежати, а након њих ће сигурно и војска. То дјелује психолошки – рекао је Туђман.

Домазет му је на то одговорио да ће бити остављена два правца за извлачење, од којих је један према Двору на Уни.

Према подацима “Веритаса”, епилог ове војне акције, која је почела 4. августа, јесте више од 1.880 погинулих и несталих лица српске националности, од чега је чак 33 одсто жена и 66 одсто цивила, док је више од 220.000 људи избјегло.

Хрватско ратно ваздухопловство је чак 7. августа, по завршетку “Олује”, гранатирало избјегличку колону српских цивила на Петровачкој цести и у мјесту Сводна на територији БиХ. Том приликом убијено је девет цивила, међу којима четворо дјеце узраста од шест до 13 година, док их је педесетак рањено.

Како је истакао адвокат Душан Братић, према начину дјеловања, временском оквиру, мјесту дејствовања и посљедицама, видљиво је да се радило о координисаним војним акцијама Ратног ваздухопловства Хрватске у склопу акције “Олуја”. 

– Радило се о Туђмановој наредби. Он је још на брионској седници рекао како “Србе треба тако ударити, да практично нестану”, а за оне које “не захвате” оставити два излаза и то правац преко Двора на Уни ка Босанском Новом и преко Кулен Вакуфа ка Босанском Петровцу. Управо из планираног остављања два правца за извлачење српских цивила, што се и остварило, произлази свест и хтење да се дејствује по цивилима. Та два догађаја, брионска седница и ракетирања на Петровачкој цести и у Сводни, заправо су идејно повезани. Овај други је отелотворење Туђманове војничке идеје да Србе треба тако ударити да практично нестану. Да се никада више на своје не врате – каже Братић.

Упозорење Валентића

Да су у Хрватској тада били свјесни шта су урадили, свједочи и транскрипт разговора Туђмана са премијером Никицом Валентићем. На састанку одржаном 17. августа 1995, десетак дана након “Олује”, Валентић упозорава Туђмана да због процјена да је 350.000 српских цивила избјегло из Хрватске није вријеме да се прави попис становништва. 

– За нас је питање пописа мањина у овом тренутку једно од најсложенијих питања. Ја нисам за то да се оно спроводи, јер ће вас оптужити за етничко чишћење. Морамо измислити неки модел пријаве. Мислим да тренутно нема више од два или три одсто Срба у Хрватској. То за нас може бити катастрофалан податак јер је дошло до промјене демографске структуре – нагласио је Валентић. У наставку овог разговора он упозорава “оца нације” и да неким Србима пријети избацивање из станова.

– Ја сузу не пуштам ако избацимо рецимо пет Срба из станова у Загребу, али имаћемо штете – рекао је он.

На Туђманово питање ко то ради, Валентић му одговара да се велики број људи враћа са фронта.

– Нека иду у празне куће – поручио је Туђман.