Парастасом страдалим и полагањем вијенаца и цвијећа на спомен -костурницу у Бијељини обиљежено је 28 година од страдања припадника ЈНА у Тузланској колони.

У знак сјећања и одавања почасти убијеним припадницима ЈНА у Тузланској колони вијенце и руже на споменик жртвама положили су чланови породица убијених и преживјели учесници, у име институција Републике Српске предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, изасланици предсједника Републике, српског члана Предсједништва БиХ и делегација Народне скупштине Републике Српске, као и представници града Бијељине и Борачке организације. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић положио је вијенац на Спомен-костурницу на гробљу Пучиле.

Милуновић рекао је да се у Тузли поновио сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, с намјером да се изазове рат у БиХ ширих размјера и да се у рат увуче и Тузла, која је на изборима прије рата била лијево оријентисина и гдје није побиједила СДА.

– Пуцали су у војнике ЈНА за које је било унаопријед договорено са тузланским властима да мирно напусте касарну преко Брчанске малте ка Бијељини и у том свом злочиначком подухвату убили су 54 војника, 44 су рањена, 78 заробљено, од којих су петорица убијена – навео је Милуновић.

На помену војницима ЈНА убијеним у Тузли, Милуновић је истакао да за овај злочин нико није одговарао, иако је све било унапред припремљено и снимљено.

– Било је очигледно да су пуцали на колону која се извлачила у мирнодопском маршевском поретку и на снимцима се виде уништена или оштећена и санитетска возила. Не знам шта је још потребно Тужилаштву БиХ да се уради да би се повео поступак и подигле оптужнице против тадашњих челника Тузле – нагласио је Милуновић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је на помену да након 28 година нема ниједне осуђујуће пресуде за овај страшни злочин који се десио на почетку рата и био увод у велико страдање српског народа у БиХ.

Он је истакао да је креирани злочин у Тузли, као и злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву, дио спровођења циљева из бошњачке декларације и жеље да БиХ буде искључиво муслиманска држава, наводећи да је то видљиво и из страних докумената који су објављени из архива Велике Британије.

Којић је рекао да су правосудне институције, непроцесуирањем злочина, наставиле ту праксу и континуитет политике чији је циљ стварање искључиво муслиманске државе БиХ, против чега српски народ мора да се бори истином и његовањем културе сјећања.

– Не смијемо да дозволимо да нам правосудне институције пишу историју – поручио је Којић.

Према Којићевим ријечима, о страдању српског народа у тузланској регији током цијелог прошлог вијека, о злочину над Тузланском колоном и етничком чишћењу Срба које је услиједило, снимљен је документарни филм, а у припреми је и књига, како би се од заборава сачувало страдање и егзодус српског народа.

Преживјели учесник тузланске колоне Радојица Илић, који је након масакра остао инвалид са 80 одсто тјелесног оштећења, оптужио је Тужилаштво БиХ да је у миру убило правду коју српске жртве чекају трећу деценију.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је да су припреме за обрачун са припадицима ЈНА и српским народом у Тузли почеле много прије 15. маја 1992. године, наводећи да су наоружане полицијске и паравојне снаге створиле прстен око града, припремајући исти сценарио као и Сарајево – смрт за војнике ЈНА и погром српског народа у БиХ.

– Историја и правда забиљежиће овај догађај као сраман и кукавички чин напада на људе који су мирно напуштали ту територију у жељи да се врате својим кућама и својим породицама, ни то им није дозвољено – нагласио је Савчић.

Обиљежавање годишњице некажњеног злочина организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, уз поштовање мјера због епидемије вируса корона.

Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону ЈНА на Брчанској малти и, према званичним подацима, убиле најмање 54 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ.

Ни након 28 година нема правоснажних пресуда за овај злочин над војницима у „Тузланској колони“, који је специфичан јер, заједно са нападом на војнике ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, представља окидач за почетак сукоба у БиХ.