Лица која су починила неке од најстравичнијих ратних злочина над Србима током протеклог рата у БиХ ни након скоро 30 година нису одговарала за своја злодјела, а судећи по “ажурности” надлежних правосудних институција, никада и неће.

Истакао је ово за “Глас Српске” директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске Милорад Којић поводом обиљежавања 2. и 3. маја 1992. године, када су у Добровољачкој улици у Сарајеву на подмукао начин из засједе убијена 42 војника ЈНА.

Како је рекао, Тужилаштво БиХ је недавно отворило овај предмет, те очекују оптужницу, али остаје спорно што то није урађено много раније.

– Прошло је толико година од овог злочина, а још нико није одговарао. Бојим се да је све свјесно рађено. Пустили су да вријеме и природа учине своје. Многа лица која су учествовала у овом злочину, али и многим другим, нису више међу живима – каже Којић додајући да ће неправовремени одговор надлежних институција довести до тога да многи ратни злочини остану некажњени.

Како је рекао, злочин у Добровољачкој, те убиство полицајца Пере Петровића и старог српског свата Николе Гардовића у Сарајеву, били су пуцњи у мир.

– Те идеје и данас живе у главама појединаца, а очигледно да опстају и због досадашњег нерада правосудних институција у БиХ. На тај начин се шаљу поруке да је ратне злочине над српским грађанима било дозвољено чинити – нагласио је он. 

Нападом у Добровољачкој на колону ЈНА, која се повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН са генералом Луисом Мекензијем на челу, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. Војна колона возила нападнута је када се извлачила у мирнодопском маршевском поретку према постигнутом договору Алије Изетбеговића са командантом Друге војне области генералом Милутином Кукањцем.