петак, 11 август 2017 10:56

МАШОВИЋ И БЕГИЋ НЕ МОГУ БИТИ ДИРЕКТОРИ У ИНСТИТУТУ

БАЊАЛУКА, 10. АВГУСТА /СРНА/

Републички одбор породица заробљених бораца и несталих цивила закључио је да у колегијум директора Института за нестала лица БиХ не могу бити изабрани Амор Машовић и Мујо Бегић зато што занемарују српске жртве рата.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је новинарима у Бањалуци да је изричит став Одбора да Машовић и Бегић не могу бити именовани на ову функцију, јер су свима познате чињенице да Машовић инструментализује жртве рата, при чему фаворизује само бошњачке жртве, док српске жртве рата занемарује.

Митровић је након сједнице Одбора напоменуо да ништа бољи однос према српским жртвама рата нема ни бивши шеф подручне канцеларије Института за нестала лица БиХ са сједиштем у Бихаћу Мујо Бегић.

Он је рекао да Одбор захтијева да се што прије заврши реформа Института за нестала лица БиХ, односно да се тај поцес води паралелно са потписивањем споразума са Међународном комисијом за нестала лица /ИЦМП/.

Према његовим ријечима, став Одбора је да се ентитетима морају вратити надлежности и одговорности код именовања чланова колегијума директора и Управног одбора Института за нестала лица БиХ, јер је на тај начин могуће убрзати процес тражења несталих лица у БиХ.

"Ради убрзања процеса ексхумација, а тиме и рјешавања судбине несталих лица, Одбор тражи да се у тај процес укључе ентитетска тужилаштва", навео је Митровић.

Митровић је рекао да се представници ИЦМП-а, који су присуствовали сједници Одбора, нису сагласили са његовим закључцима, те да нису присуствовали конференцији за новинаре уз образложење да за то немају овлаштење.

Он истиче да се Одбор залаже да новоименовани Управни одбор Института за нестала лица БиХ поништи конкурс за избор у овој институцији и да распише нови у којем ће услов избора бити искуство и познавање процеса тражења несталих лица у БиХ.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је новинарима да је потпуно сагласан са закључцима Одбора.

"Амор Машовић је у директном сукобу интереса у складу са Законом о несталим лицима БиХ, јер је представник и посланик СДА у федералном Парламенту", истакао је Којић.

Он каже да је у процесу убрзања тражења несталих лица у БиХ основно и суштинско питање реформа Института за нестала лица БиХ.

Када је ријеч о сповођењу конкурсне процедуре и именовању чланова колегијума директора Института, Којић је напоменуо да је Управни одбор Института нелегалан, јер има бошњачког представника којег је, у супротности са Споразумом о преузимању улоге суоснивача, поново ИЦМП предложио у Управни одбор.

Он је рекао да три представника у Управном одбору Института именује ИЦМП, истичући да су они креатори процеса тражења несталих лица у БиХ, али да бјеже од био какве одговорности.

Којић је нагласио да представници Министарства за људска права и избјеглице БиХ не желе дати одговоре на питање зашто се годину дана ништа не дешава у Институту, а реформа те институције је кључно питање.

Он је рекао да Република Српска још трага за 1.650 несталих, од чега се у три спомен-костурнице у Српској налазе посмртни остаци 650 неидентификованих лица, док за 303 лица нема довољно крвних узорака за идентификацију.

Представник привременог Управног одбора Института за нестала лица БиХ Момо Шкиљевић рекао је новинарима да је у току процедура избора чланова Управног одбора Института за нестала лица БиХ, јер је један од чланова раније поднио оставку.

"Кренули смо у процедуру отварања коверата и заказали сједницу за 22. август. Ако неко сматра да је ово нелегално, нека покрене процедуру поништавања конкурса", истакао је Шкиљевић.

Предсједник Републичког одбора породица заробљених бораца и несталих цивила Марко Грабовац рекао је да ће Одбор тражити да буде поништен овакав начин избора Управног одбора и чланова колегијума директора у Институту за нестала лица БиХ.

Грабовац, који је и члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ у име Републике Српске, навео је да нема одговора зашто је потрошено седам милиона КМ за чување посмртних остатака несталих у спомен-костурницама, док се за ексхумације и идентификацију потроши два милиона КМ. /крај/мис/љљ/фото/фоно/видео