Сарајево, 17.11.2017
Суд Босне и Херцеговине прогласио је кривим Едхема Жилића, бившег припадника Армије БиХ и вршиоца дужности управника у „Мусали“, за ратни злочин против цивилног становништва почињен у Коњицу, осудивши га на девет година затвора.
Неправоснажном пресудом Жилић је осуђен за свих 16 тачака оптужнице, а према којој је, чинио, наредио, омогућио и није спријечавао нечовјечна поступања према затвореницима у заточеничком објекту „Мусала „ у Коњицу.
Он је осуђен да је лично или са другим особама учештвовао у премлаћивању, између осталог , Мариа Матковића, Пере Јозића, С-2, С-3, С-4 и других затвореника. Жилић је осуђен и да је омогућио и није спријечио стражаре да туку неке заробљенике.
Пема пресуди, Жилић је у аугусту 1993. године омогућио нечовјечно поступање и присиљавање на сексуални однос, те није предузео мјере против подређених особа.
„Вијеће је размотрило све проведене доказе и нашло да је оптужени починио радње које му се стављају на терет“, рекао је предсједавајући Судског вијећа, Халил Лагумџија.
Вијеће је неспорно утврдило статус оштећених као цивила а што је супротно тези Одбране која је тврдила да су били ратни заробљеници.
Лагумџија је истакао како је Вијеће утврдило и да је Жилић својим чињењем или нечињењем починио кривично правне радње.
Он је навео да су исказе оштећених да је Жилић учештвовао у њиховом премлаћивању потврдили и други свједоци.
Говорећи о тачки оптуженице која се односи на нечовјечно поступање и присиљавање на сексуални однос, Вијеће је навело да су свједоци потврдили да он није присуствовао њиховом мучењу, али да их је ујутро видио и није питао шта им се десило.
“Његово пропуштање да спријечи посљеднице кривичног дјела има једнаку тежнину као и радње његових подређених”, истакао је Лагумџија.
Он је додао и да су свједоци Одбране говорили углавном о Жилићевој личности, те да их је у том правцу Вијеће и цијенило.
Приликом одмјерања казне Вијеће је казало да је као отежавајућу оконост узело, између осталог, Жилићеву безобзирност и упорност, као и јачину угрожавања заштићеног добра. Олакшавајућу околност коју је Вијеће цијенило јесу личне прилике оптуженог.
Жилић је ослобођен накнаде трошкова поступка, а одређене су му мјере забране путовања и обавеза два пута мјесечно да се јавља у надлежну полицијску станицу. Оштећени са имовинско-правним захтјевом су упућени на парницу.
На ову пресуду постоји могућност жалбе.

САРАЈЕВО, 17. НОВЕМБРА /СРНА/
Суд БиХ осудио је Ивана Медића на јединствену казну затвора у трајању од 14 година, док је Тончо Рајић ослобођен кривице за ратни злочин против цивилног српског становништва у логору Дретељ код Чапљине.
Медић и Рајић су, према оптужници, од 5. маја до 17. августа 1992. године, као припадници ХОС-а и Хрватског вијећа одбране, учествовали у незаконитом затварању, нечовјечном поступању, пљачкању имовине, те присиљавању на сексуални однос цивила српске националности у логору Дретељ.

Медић је проглашен кривим да је учествовао у нечовјечном поступању и присиљавању на сексуални однос цивила српске националности и осуђен је на седам и по година затвора. Због осуде на седмогодишњу казну за ратни злочин у другом предмету Медићу је изречена јединствена казна, преноси Бирн.

"Оцјеном доказа, Вијеће је ван разумне сумње утврдило да је Медић починио дјело које му се ставља на терет. Вијеће је утврдило да су оштећене свједокиње имале својство цивила и да је оптужени силовао свједокињу `Б`", рекао је предсједавајући Судског вијећа Сеад Ђикић.

Према неправоснажној пресуди, Рајић је ослобођен кривице јер свједокиња "А" није потврдила у потпуности чињенични опис оптужнице, те у недостатку доказа Вијеће није могло утврдити да је ријеч о ратном злочину.

Судско вијеће ослободило је Медића и Рајића плаћања судских трошкова.

На ову пресуду могуће је поднијети жалбу.

 БАЊАЛУКА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић.

Одбрана бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС) Ратка Младића затражила је од Хашког трибунала да одгоди изрицање пресуде, које је заказано за 22. новембар, док оптуженог не прегледа тим србијанских љекара.
Младићеви адвокати Бранко Лукић и Драган Иветић су затражили од Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) да пресуда бившем команданту Главног штаба ВРС-а буде одгођена и да се поступак обустави како би се утврдило да ли је Младић уопште здравствено способан за суђење.
Браниоци су затражили да Младића прегледају србијански љекари – неуролог и кардиолог – у седмици која почиње 13. новембра, а да се пресуда одгоди док они не напишу налаз.
“Медицински налази показују озбиљну опасност од обољења која би онемогућила Младићеву способност да учествује у поступку, односно да учешће у поступку даље нарушава његово здравље, до те мјере да се ризикује и смрт”, стоји у поднеску.
Одбрана у поднеску понавља да Трибуналов секретаријат и притворска јединица “одбијају да сарађују” те да им доставе сву медицинску документацију.
Секретаријат Трибунала саопштио је прошлог мјесеца да је, насупрот тврдњама Одбране, оптуженом доставио цјелокупну медицинску документацију о Младићевој болести и лијечењу којем је подвргнут у судском притвору и болницама у Хаагу.
Младићеви адвокати су навели да је ово “неистина”.
Одбрана је недавно тражила да Младић буде пуштен на привремену слободу у Русију, тврдећи да је у Хаагу лијечен на неадекватан начин. Судско вијеће је тај захтјев одбило, закључивши да је Младић у Хаагу лијечен на исправан начин и у складу с медицинским стандардима. Главни разлог за одбијање било је увјерење судија да, упркос гаранцијама руских власти, није сигурно да би се Младић вратио с привремене слободе, будући да је до хапшења 16 година био у бјекству.
Браниоци су наговијестили да ће затражити да Младић буде пуштен на лијечење у Србију, пошто су од власти у Београду затражили и добили државну гаранцију за привремено ослобађање.
Младић је прије хапшења крајем маја 2011. године преживио три мождана удара, а од тада је неколико пута био пребациван у хашку болницу “Броново” на испитивања и лакше интервенције. У јуну 2013. године, Младић се у судници захвалио Трибуналу и његовом медицинском особљу што су му “спасили живот” и “извукли га из гроба”.
По Одбрани, међутим, Младићево здравствено стање стално се погоршава, а усљед ризика од новог можданог удара или инфаркта, неопходно је болничко лијечење.
Младић у притвору очекује пресуду по оптужници за геноцид у Сребреници, прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, који је у шест општина имао размјере геноцида, терорисање становништва Сарајева и узимање припадника УНПРОФОР-а за таоце. Суђење је почело 2012., а пресуда је заказана за 22. новембар ове године.
БИРН, 01.11.2017.

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА


Идентификација посмртних остатака који су ексхумирани на ширем локалитету Возуће биће обављена у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци, изјавио је Срни директор Завода Жељко Каран.
"Прије коначне идентификације треба урадитити форензичку обраду посмртних остатака, а затим узимање коштаних узорака и ДНК-а анализу", рекао је Каран.

Он је навео да за сада претпоставља да се међу пронађеним посмртним остацима налази најмање пет људских скелета.

"Коначан број скелета биће познат када се заврши форензичка обрада пронађених посмртних остатака", појаснио је Каран.

На локалитету Поцјелово, на ширем подручју Возуће, ексхумирани су посмртни остаци девет жртава из протеклог рата за које се претпоставља да је ријеч о припадницима Војске Републике Српске /ВРС/, саопштено је из Института за нестала лица БиХ.

Ексхумирани су комплетни посмртни остаци пет жртава, некомплетни посмртни остаци три жртве и једна бутна кост.

Након ексхумације посмртни остаци су превезени у просектуру Градског гробља у Бањалуци ради судско-медицинске и криминалистичко-техничке обраде и узимања коштаних узорака за ДНК-а анализу да би се утврдио тачан идентитет ексхумираних жртава.

Ексхумацијом је, према наредби Суда БиХ, руководило Тужилаштво БиХ.

Претходно је на истој локацији Поцјелово 22. октобра обављена ексхумација током које су пронађени посмртни остаци најмање седам лица, а према доступним информацијама и доказима, ријеч је о жртвама српске националности које су убијене на локалитету Возуће 1995. године.
/СРНА/ -

Страна 1 од 20